Neka druga ja,
nasmiješena i moćna,
sazdana od najfinijeg
zacementiranog zida suza.
Neka druga ja,
gleda vas,
dok ispod krinke šije
krvavu žilu kucavicu.
Neka druga ja,
brusi jezik svakodnevno
oštrom velikom turpijom.
Neka druga ja,
stoji na pozornici uspješnih,
velikih, hrabrih
i čeka vaš naklon.
Neka druga ja,
ubija požare,
pije poplave,
smiruje potrese
i vrišti, dere se,
pobjeđuje ratove.
Neka druga ja,
leti s leptirima,
spava s anđelima,
grli se s oblacima i
putuje... putuje...
zajedno sa svojim
snovima.
Neka druga ja
čupa zatočenu mene.
Neka druga ja
tjera moje sjene.
Neka druga ja,
gleda mene u ogledalu,
briše moje trepavice,
diže me sa poda,
oblači moju nagost,
grli moju krhkost,
šamara moju tugu,
vadi me iz groba,
svijetli mi u mračno lice,
vuče me
iz kuta zaboravljenih...