Kad pokušam shvatiti što hoću od života,
Pitam se po bezbroj mnogo puta
Što to hoću od života,
Kao derviš zapleten u čaroban vrtlog
Pitam i plešem i plešem i pitam,
U tom okretu bez obećanog kraja
Uzgajam nadu
Da ću prepoznati tren prije nego se stropoštam
U indiferentnost:
Ponekad računam na drugoga,
Ponekad na Boga,
Ponekad samo na Eustahijev kanal,
Ali nikad na samu sebe,
Jer
Na neki način sve što jesam
Jest samo taj vrtlog plesa
I pitanja,
Zauvijek možda
Post je objavljen 17.08.2020. u 22:21 sati.