Izvući se popodne iz kuće i protegnuti noge s fotićem u ruci. Sasvim dovoljno za razgibati pamet.
Grožđe pod budnim okom
Naš punat. Daj samo do bulina ...
Moje stablo i ja. Posadih ga 1964.g. kada je Donja Vežica još bila kamenjar Bogu za leđima
Ubrah ružu za moju Ljubav
I pivo za kraj