Jura je sjedio na terasi birtije željezničkog kolodvora rodnog mjesta Josipa Broza. Bilo je devet ujutro, a on je već drmnuo tri štoka i sada to zalijevao pivom. Rasna plavuša u četrdesetima, sva utegnuta, u regularnoj opravici provincijske konobarice – crna suknja i bijela bluza – za šankom je prala čaše. Jura je buljio u prazno. Ništa se nije događalo. Bio je ovdje jedina mušterija. Odjednom spazi da se nešto pomiče uz rub zgrade. Napregne oči, izoštri pogled, pa ugleda bijelog miša. Beli mišek, nikada nisam videl belega mišeka, pomisli. Bijeli miš potrči i šmugne u unutrašnjost birtije. Jura posegne za bocom na klimavom metalnom stoliću i otpije guc. Potom ugleda još jednog. I još jednog. Miševi pobjegoše u birtiju. Jura se okrene na stolcu i dovikne konobarici:
- Ej Bara, maš nutri gnezdo belih miši.
- Kaaaaj – začuo se visok ženski glas iz prostorije.
- Velim, maš gnezdo belih miši vnutri.
- Beli miši?
- Ja, beli miši. Sad su prešli k tebi.
- Ne vidim ni jednega.
- Bolj poglej.
- Bom.
Jura se vrati u prvobitan položaj i kraj pivske boce zatekne patuljka. Bio je nalik vrtnim patuljcima kakve je viđao u vrtovima vikendaša iz Zagreba, samo živ. Pivska boca i patuljak bili su gotovo podjednake visine. Patuljak ga je gledao mrkim pogledom.
- Dobi den mali človek – reče Jura dobrohotno.
- Previše piješ – zareži patuljak umjesto odzdrava.
- Kaj si rekel?
- PREVIŠE PIJEŠ – drekne.
- A to – Jura odmahne rukom nehajuć.
- Pogledaj se na što ličiš, lice ti je crveno kao prezreli drenak, jetra arlauče, preklinje za pomoći. Trebao bi prestati s tim.
- Čuj mali, šta si ti? Neki dušebrižnik, mantijaš maskiran u patuljka ili partijski službenik koji brine o javnom redu i moralu?
Na ovom mjestu Jura je počeo govoriti standardnim hrvatskim jer je i patuljak govorio standardnim jezikom.
- Ništa slično.
- Nije me briga. samo brini svoja posla dečec.
- Ti si moj posao.
Jura posegne za bocom, ali patuljak ga ugrize.
- JAO, GADE MALI – jaukne.
Jura zamahne u namjeri da otrese patuljka sa stola, no ovaj se vješto izmakne. Pokuša ponovo, no ovaj put patuljak skoči u zrak i ostane gore dok dlan projuri kroz prazan prostor.
- Kaskader, dakle – promrmlja Jura.
- Aha – reče kezeći se patuljak.
- Sredit ću te. Imao sam ja posla i sa većim igračima.
- U to ne sumnjam.
Za to vrijeme Bara je napravila sanitarnu inspekciju i utvrdila da bijelih glodavaca nema.
- Nema belih miši – dovikne iz unutrašnjosti.
- BARA SIM HODI, BRZO!
Patuljak prozre Jurinu namjeru.
- Ne zaboravi, ja sam uvijek tri koraka ispred tebe – reče, skoči s ruba stola napravivši pritom trostruki salto, te otrči u visoku travu.
- Kaj je Jurek?
- Gnjavil me je neki patuljak.
- Kakav sad patuljak?
- Tu je bil. Na stolu.
- Tko?
- Patuljak.
- I kaj je štel?
- Rekel je nek prestanem piti.
- Pa dobro ti je i rekel.
- Je, to se nubu deslio!
Jura dograbi bocu i svu preostalu pivu saspe niz grlo.
- Buš mi donesla još jednu.
- Jurek Jurek – Bara će sažalno.
Kada se vratila s bocom Karlovačkog Jura priopći svoje namjere.
- Sutra bum išel u ribičiju!
- Aha.
- Ulovil bum plavu pastrvu.
- Je, buš, na sveto nigdarjevo! Pa ni plave pastrve!
- Ak ‘ma belih miši ‘ma i plave pastrve.
- Kajgod.
- O, ‘ma ‘ma. I kad je vlovim bum ti ju porinul u dupe.
- Ohhh Jurek, zakaj bi to napravil?
- Tak. Volel bi to videti.
- Ne buš to videl.
- Platil bum.
- Nemaš ti tih nofci dragi Jurek.
To je bila istina.
- Bum delal.
- I spil.
- Nebum. Koliko tražiš?
- Za plavu pastrvu u svojoj ritici?
- Je…
- Al samo do pol.
- Ak nemre drugač.
- Pet tisoć!
- Marki?
- Kakvih vražijih marki?
- Dinara?
- Kakvih dinara? Zbudi se Jura. To je vreme davne prešlo. Sad mamo našu Hrvašku! Slobodnu i neovisnu!
- Dakle kune?
- Ne!Evre!
- Evre? Dobre, bumo v evre. Meni je svejedno. Hodi sim da se rukujemo kak pravi poslovni ljudi.
- Je, sad pa maš zakaj delati, kaj ne?
- Da delati! Mam cilja vživotu. Plava pastrva i 5000 eura!
- Tak je!
Bara priđe i oni prodrmaše ruke.
Post je objavljen 27.08.2019. u 15:17 sati.