Moram napomenuti da, iako U.G.-ja, doživljavam kao originalnog i na neki zenovski način poticajnog, njegovi stavovi, pogledi i sve u vezi njega može se vrlo lako potpuno krivo protumačiti i daleko od toga da bi bilo pametno "lijepiti" se za njega (kao i za bilo koga drugoga, uostalom). Tumačenje samo po sebi je već problem, pogotovo kad se radi o njemu. On je u svojoj 49-oj godini doživio neka vrlo intenzivna iskustva koja su uzrok njegovih radikalnih, ali i privlačnih (zavodljivih) ideja. To su bila njegova iskustva, ne moja ili vaša i on je živio u skladu s njima, iz njih. I to je u redu za njega. Ja se pouzdajem u svoje iskustvo, kakvo god ono bilo. Moja osnovna kritika U.G.-ja je ideja kako se ništa ne može učiniti, kako je meditacija potpuno nepotrebna, kako su baš svi učitelji najobičniji prevaranti. Većina svakako i je, ali nisu baš svi, a od one nekolicine koji su potpuno iskreni i daju sve od sebe da prenesu nešto do čega su sami došli, može se nešto naučiti. Za tim njegovim svojevrsnim pesimizmom, koji možda i nije pesimizam, već tko zna što, nisam posebno lud. U konačnici, učitelji mogu dobro doći, ali samo dio puta, i to samo kako bi ih se na kraju sve skupa odbacilo i živjelo svoj život kroz svoje autentično individualno specifično iskustvo u čiju dubinu ne može zaviriti ni jedan učitelj ni bilo tko osim nas samih.
Post je objavljen 07.08.2019. u 13:51 sati.