Pipam ja sebe jutros i gledam jesam li sva čitava i tek kad sam shvatila da mi je sve na broju, krenem dalje. Vozikajući se do posla, imala sam što za vidjeti. Brojna razrušena stabla ležala su na cesti kao i razrušeni i zabačeni crijepovi, cigle, suncobrani, raznorazno smeče, stolovi. Ebate što je ovo bilo sinoć?!! Točno na deset minuta vrag se spustija na zemlju. Vjetar je nevjerojatnom snagom puhao da je sve nosio pred sobom. Taman sam legla u 22 i 30 i nisam ni uspjela uzeti krunicu u ruke da izmolim svoju najdražu molitvu kad ono BUM TRAs BENG BONG. Bože kuća mi se ruši- pomislila sam i trkom pozatvarala sve prozore. I onda odjednom mir. Sve se smirilo kao da ništa nije bilo. Prošla me volja za spavanjem . Uzela sam mobitel u ruke i pratila lokalne portale koji su svi od reda objavili neku od svojih snimaka nevere i štete koju je napravila. Tako sam saznala da je najveća šteta napravljena na novosagrađenom kampu na Boriku. Ebi ga, nemaju sriče! Nisu ni tjedan dana od otvorenja radili kako triba. Šteta! Isto mi ih je ža'. Ali ne sumnjam ja da lova čini čuda i da će oni sve to obnoviti u rekordnom roku. Uglavnom, i stari ljudi pričaju da ovakvo čudo još nisu vidjeli.
Ali ja se stvarno pitam jel to bio isječak iz pakla?!... Samo malo da vidimo kako to izgleda. Ili je samo majka priroda na kratko pokazala svoju moč i razornu snagu. Što bilo da bilo, ali jedno sam sigurna; da će danas svi ljudi biti bolji i nitko nikome neće nanositi zlo. Zemljom će vladati blagostanje.
Ahaaaaaaaaaa! A ja ću biti Kraljica Elizabeta!