Zagrebem nokte o površinu stvarnosti,
Ne čujem,
Iako znam da grebem dublje od sjaja,
Toliko je toga što uspijevam previdjeti
Jer nemam vremena
Za podizanje pogleda,
Ja sam Nevina,
Dobro odležano bijelo u nijansama francuskog hrasta,
Kao maslac s travama,
Zapinjem u grlu, a topim se u ustima,
Što misliš, koliko mi je godina?
Izbroji od jedan do deset,
Stanemo li svi kad nam ponestane nula?
Mnoštvo , pogleda,
Prozora,
Previda. Mnoštvo.
Stvarnost ima toliko slojeva,
A nokti su mi izgrebani, raslojeni.
Osim kad ih se gleda iz daljine.
Ne približavaj se.
Post je objavljen 27.05.2019. u 21:54 sati.