Marketing
Nedilje ti!
Vala ne poznaje dane i datume. Briga nju je li srida ili nedija.
Ona zna šta joj triba. Lipo vrime. Grubo vrime. Mezzo vrime.
I ka svako vrime, da ga iskoristiš šta boje.
E, pa danas je mezzo vrime. Ni posebno lipo, ni posebno grubo.
Ni ladno. Ni toplo.
Vrime koje teče.
I triba ga ispunit životon. Ili neživoton. Kako ko od nas troje bira.
Stari se digne u devet ipo. Čeka ga doručak. I onda do navečer uglavnon zuji da cili dan prođe.
Da može opet ić leć.
I reć samon sebi da mu je proša još jedan dan.
Eto, tako on živi starost.
Pročeprka po vrtlu. Izguli travke. Malo prošeta. I to je to.
Nema više ni sjene od onoga šta je nekada bija.
Samo žaljenje šta je star i nemoćan.
I šta mu izmiče iz ruku i nogu ono šta mu još pri zdravoj pameti pada na um.
I šta bi tija. A ne može.
Ja bi tila da je življi.
Životniji.
Zbog njega smo iz Grada preselili u valu.
Istina, uzimamo od nje sve šta nan je drago i lipo, pa se rič žrtvovanje ipak ublažava na minimum.
Stalno smo s njim.
Ima svu brigu i pažnju.
Al za badava.
Živ je u tilu.
A duh mu je već pokojni.
Ne misli da je blagoslov dočekat velike godine.
Jer mnogi moji dragi prijateji to nisu. Ni izbliza.
Njemu su godine pokora.
Pa čak i kad ima sve šta bi stari čovik moga poželit i imat.
Ja bi tila da je i zahvalniji.
Ne meni. Ne nama.
Nego životu.
Gledan tetu, njegovu sestru, godinu mlađa.
O, Bože, ona je vrelo života.
Pregrmila najteže bolesti, terapije.
Sve je boli, ali ona će nadživit i vlastiti život.
Bez kukanja, bez ajmekanja. I njanjenja, kako mi ovdi rečemo.
Koliko radosti od nje svako jutro.
Svaki dan.
Svaki odlazak u poje.
Sadnja. Obrađivanje zemje. Branje. Darivanje plodova.
Svi je volimo.
Lako je volit, mi smo obitelj.
Ali nju voli cilo Selo.
Ja san više na mater.
Življa. Veselija.
A teško je bit taki kad imaš stalno uza se nekoga ko te usisava u vir vlastite negacije lipote trena.
Jer još smo tu.
Relativno svi dobrog zdravlja.
Na okupu.
Ne fali nan ničega.
Osin mladosti koju bi Stari ponovo.
A ja na svoju prohujalu gledan s jubavju i poštovanjen.
Na dane me uznemiri.
Zađe zlovoljon u moj energetski prostor i kontaminira ga.
Al, u pravilu se ne dan.
Volin život.
I svaki dan u koji utrpan sve šta mi pita.
Samo ON vodi evidenciju o danima.
Pita šta će za ručak.
Kaže, nedilje ti, danas nešto lipše.
Pa eto, njima mesna rolada punjena šunkon, siron, jajima i senfon.
I kumpiri.
Sve iz škrovade.
Sinoć san in napravila i krempite.
Meni raščika i dvi štrukle od jučer.
Eto, nedilje in, imat će i ON i Stari lipi obid.
Posli nek se frigaju.
Iman ja svoje planove za danas.
Ništa mi neće ovi dan pokvarit.
Vrime je mezzo, ma meni su baterije na full.
Post je objavljen 10.03.2019. u 11:42 sati.