Danas nisam sva svoja.
Kad bolje razmislim, nisam ni jučer bila.
Ma ruku na srce već danima mi nisu sve na broju.
Jugo je i meteoropata jesam, ali vrijeme nema veze s tim.
A što onda ima?!!
Ljudi; dvolični, pokvareni, licemjerni, koristoljubivi, samo za interes,....
Kad te trebaju, svi te nađu, a kad ti nekoga trebaš.............nema nikoga, propali u zemlju!
Toliko mi svi i sve ide na živce da sam došla do te faze da me ama baš ništa nije briga.
I onda u čemu je problem?!
U meni i u mojoj ludoj glavi. Uvijek se nadam i vjerujem da će drugi učiniti za mene ono što sam ja spremna učiniti za njih. A u suštini svega, znam da neće i opet ja po istom.
Posao odrađujem jer moram.
Drugi glas u glavi mi viče „ Ništa se ne mora!“
Moram i gotovo.
Posa' –kuća!
Kuća-posa! I to je to!
Tu i tamo neka „kava“, mala šetnja, dugi telefonski razgovori,....
Kućanski poslovi... nema kraja!
A jedino smirenje nalazim u pravljenju kolača. Ebi ga i tu ima problem. Šunjava sam. Nespretna sam . Lijeva ruka me ne služi baš najbolje.
Ali ja sam sretna kad miješam....pečem...jedem...
Do boljeg raspoloženja evo poneka slikica od mojih bučkuriša.....