PLAVI SALAŠ – Čenej
Dve najprometnije ulice Medine sekle su se pod pravim uglom. Komunalne službe ne odlaze u prirodu, molimo vas da vaše smeće ponesete sa sobom.
Obilazak salaša se unapred ugovara, kao i sve manifestacije. Jer sa više od 2. Ali, sa engleskim si samo stranac, neko ko će proći njihovom zemljom, fotografisati, jesti njihovu hranu i popiti preslatki čaj.
Stanovi - Uniformisanog lica sa značkom nije bilo, ali ipak smo dobili injekciju sigurnosti.
Fes , najstariju carsku prestonicu Maroka, sa oko milion stanovnika, Marokanci nazivaju plavim gradom, zbog Plave kapije , Bab Bojeloud , koja deli stari deo grada, Fes el Bali, od Fes el Žadida, novog grada. Ovaj deo grada, sa kazbom, izgradili su Francuzi. Ceo Maroko, izuzev Aleksandrije i Rabata, je poseban, sve pokreće intenzivan doživljaj ovog kraljevstva. Avantura će vam se dogoditi ako ste otvoreni za čaroliju Maroka, a on će već znati kako da vas omami, jer on je živopisan, uzbudljiv, mističan, tajanstven, zavodljiv i prepun omamljujućih mirisa. Avantura su i njegove medine i dinastije, i istorija koja svedoči o osvajačima, i berberski i arapski vladari, sultani i kraljevi, sukovi i medrese, vrtovi i rijadi, sve je u Maroku moćno i sugestivno. Slikovito i puno naboja, intenzivno u doživljaju i isto toliko u slikama koje se urežu u sećanja, a koja će, verujemo, ponovo da nas dovedu u zemlju belih crvenih i plavih gradova, kuća i kapija. Ušuškan između plodnih dolina Saisa i šuma Srednjeg Atlasa, Fes je bio najveći grad na svetu od 1170. N azivaju ga i Atinom Afrike i Mekom Zapada, jer ima i najstariji univerzitet, osnovan 859. Carski grad Fes ima više od 800 džamija, a najvažnija i najveća je keruanska, delimično pretvorena u univerzitet, jer je grad, kao centar nauke, privlačio učene ljude iz celoga sveta. Petkom, neradnim danom, nema velike gužve, pa smo se lakše probijali kroz medinu u starom delu grada, isprepletanu i ispresecanu bezbrojnim bočnim uličicama, zapravo sokacima. Da bi se obišao ovaj svojevrsni kulturno istorijski spomenik, potrebno je čitavih nedelju dana pešačenja, i uvek u pratnji vodiča, jer se, upozorava nas naš vodič Ana Kron, neverovatno lako može izgubiti i zalutati. Jer sa više od 2. K uće su bez prozora, ali stekli smo utisak kao da su graditelji u Maroku, a takođe i u Fesu, negovali kult vrata. Ona su, prosto, lepa, izuzetno lepa. U zanatskim, grnčarskim, obućarskim radnjicama sve je prastaro, kao kada je nastajalo, jer po propisima UNESKO ni jedan ekser, pregrada, greda, ni najmanji detalj ne sme da se promeni ili osavremeni. Medina Fesa je najveća pešačka zona na svetu i, podrazumeva se, nikakvo prevozno sredstvo ne može da se koristi. Prodavci, uobičajeno muškarci, obučeni u dželabe, u tradicionalnim žutim kožnim papučama, uglavnom govore francuski, engleski slabije, a ako vam se pogled zaustavi na nekom od proizvoda, uporno će ići za vama ne bi li vas zainteresovali da nešto kupite. Mnogi žitelji medine nikada nisu napuštali zidine tog i danas srednjevekovnog grada, i sve to ostavlja bez daha i najviše iznenađuje koliko god da ste se pripremali za susret sa Marokom. A napolju, izvan zidina medine, na širokim bulevarima, živopisne suvenirnice i radnje sa nakitom, a u ulici koja vodi ka medini nalaze se fantastični hoteli. Stanovnici medine bave se zanatima na isti, tradicionalni, način kao pre sto godina, pa tako, na primer, u krojačkim radnjama i radionicama uvek rade muškarci, jer je šivenje muški posao ne samo u Maroku, već i u celom arapskom svetu. Ali po ženskim pravima, Maroko je jedinstvena muslimanska zemlja, jer su se Marokanke za svoja prava same izborile, pa danas imaju najpovlašćenije uslove u čitavom arapskom svetu. KERAMIKA I KOŽA IZ FESA Poznat vam je, verujemo, fes, crveni šešir sa crnom kićankom, koji ste viđali na muškim glavama, prevashodno u arapskim zemljama. E, pa on je dobio ime po ovom gradu, koji je bio jedino mesto njegove proizvodnje, a kasnije je počeo da se proizvodi i u Francuskoj i Turskoj. Prvoklasna koža, keramika i krupan mozaik, zelid, koji se proizvode u Fesu smatraju se najboljim i najkvalitetnijim u Maroku. Koža je ipak glavno obeležje ovog grada, odnosno farbara kože, 20-ak bazena sa najrazličitijim bojama u kojima stoje ljudi, nagi do pojasa i boje tkanine, kožu, vunu, onako kako se to radilo od davnina, vekovima unazad. I dok sunce prži miris boja i presnih tkanina se meša tako da je nemoguće izdržati neprijatnost tih mirisa. Spašavamo se mirišući svežu nanu, koju u grančicama dobijamo na ulazu u kožaru... I baš na tom mestu prave se najbolji proizvodi od kože, obuća, odeća, tašne, u celom Maroku, pa zato turisti u redovima čekaju da uđu u trgovinu ove kožare da bi pazarili tašne, novčanike, torbe, rance u najrazličitijim bojama. Poslednjih godina, Fes je dobio na popularnosti i zato što je današnja kraljica, lala lejdi Salma Benani, inženjerka informatike rođena u tom gradu, ali i zbog Svetskog festivala duhovne muzike koji se tu održava od 1994. ZELENI CARSKI GRAD MEKNES Meknes je najmanji je i najbolje očuvan carski grad i pod zaštitom je UNESKO, a prestonica Maroka bio je za vreme vladavine sultana Mule Ismaila, od 1672. U njemu živi oko 500. Trijumfalna kapija, ulaz u nekadašnji imperijalni grad, jedna je od najlepših gradskih kapija u Maroku, po čijoj boji Meknes nazivaju i zelenim gradom. Hrišćanin koji je služio Muli Ismailu, sagradio je kapiju sa velikim korintskim stubovima, jer je pobednik, Mula Ismail, kroz nju prošao. Bio je to poslednji graditeljski poduhvat Mule Ismaila. Meknes je nazivan i marokanskim Versajem, zbog ekstravagancije svog graditelja. Inače, čuveni kralj ratnik, osim po svojim vojnim veštinama koje su mu pomogle da proširi marokansko kraljevstvo, bio je veliki ljubitelj konja i posedovao je štalu sa 12 hiljada grla. Takođe, bio je i veliki zavodnik i ljubavnik, imao je četiri zvanične žene i oko 500 konkubina iz celog sveta u svom haremu, i sa njima 800 dece. Sultan Mula Ismail, kaže predanje, od svog savremenika, francuskog kralja Luja XIV tražio je ruku An Mari od Burbona, njegove rođake, ali francuski kralj ga je odbio. Ali, zauzvrat, dobio je na poklon dragoceni sat, jedan od mnogih koje je imao u svojoj bogatoj kolekciji, koje je toliko obožavao da je želeo da i oni budu sahranjeni uz njega. Da li se tako dogodilo, ne zna se, ali priča o ekscentričnom i harizmatičnom Muli Ismailu lepo je začinjena opojnim mirisom nane u čaju koji ispijamo.