Marketing
8 saveta za prvo putovanje sa novim dečkom - Pravi datiranje
DIRLJIVO: “Zahtevi” vašeg psa kojima morate izaći u susret!
Click here: 8 saveta za prvo putovanje sa novim dečkom
Prva presuda za zločine na Kosovu Podsetimo, ovo je prva haška presuda za zločine koje su na Kosovu počinile snage Srbije i bivše SRJ, a takođe, ovo je prva presuda veća kojim presedava Škot Ijan Bonomi, koji je u široj javnosti poznat po tome što je 2004. Pitanje je bilo jednostavno, gospodin koji je plaćao veoma je želeo da zna ako bi neka od londonskih noćnih dama iznenada prestala da ordinira na svom uobičajenom mestu. Ikonostas u crkvi je originalan, pa tako iz 1818. Ali… Krenulo renoviranje jedne deonice puta i ja sam onda bus morala da cekam na drugom mestu.
Sada su znali… Sve! Među njima je bilo samo nekoliko starijih žena, a ostale su bile mlade, a deca mala.
Sarina mama progovorila o njenim VRELIM AKCIJAMA SA VOJKETOM! - Da li je to bio moj prvi sex? Činilo se da je odsutan i usredsređen na nešto daleko.
Sadržaj Ada - Šodolovci - Đakovo Iz kolonije Petrova Slatina proterani su svi dobrovoljci i kolonisti, a takođe i iz Ade u opštini Markušica, kao i iz mnogih drugih. Banja Luka U Banjoj Luci je odmah oduzeta sva imovina Srpske pravoslavne crkvene opštine, Eparhijskog saveta i crkvenog suda. Vrednost zaplenjene imovine iznosila je predratnih 40 miliona dinara. Sa imovinom odseljenih ili nestalih Srba postupalo se sasvim jednostavno. Takvi natpisi stavljani su na biblioteke, arhive radnje, privatne stanove. Međutim najčešće se događalo da imovinu nestalog, ubijenog ili nasilno iseljenog Srbina razvuku prvo ustaški funkcioneri i njihove pristalice, pa se tek onda pristupalo pečaćenju i popisivanju preostale imovine u korist države. U Banjoj Luci na primer najbolje i najskupocenije stvari iz srpskih stanova odneli su ili su dobili rođaci stožernika. Njegov rođak Mandrović inače čovek bez određenog zanimanja , dobio je kuću i nameštaj proteranog Srbina trgovca Koste Božića. Njihovo divljaštvo se ogleda i ovde u rušenju nadgrobnih spomenika , prekopavanju grobova i slično. Posmrtne ostatke banjalučkog mitropolita Vasilija Popovića ustaše su izvadile iz kapele na Petrićevcu kod Banje Luke, kapelu srušili, a mitropolitove ostatke preneli na stočno groblje — mrcinište na Vlaškom Brijegu i tamo zakopali. Baštra - Bosanska Krupa I ustaše su se isticali u silovanju. Bijeljina Oko 300 Srba uhapšenih u bijeljinskom srezu dovedeni su u , u zatvor sreskog načelstva. Uveli su ih u jednu prostoriju sa podom od cementa. Naredili su seljacima i seljankama da se izuju, obuću su odneli u drugu sobu, a pustili unitra kod njih vodu da ovi jadnici ne bi mogli leći, nego da moraju stalno stajati. Kako je bio januar mesec. Bihać U Bihaću su ustaške vlasti 24. Odatle su ih poslali u Kulen-Vakuf, zatim ih premeštali u druga mesta, a neki su najzad uspeli da stignu u Srbiju. Pored ovih mnogobrojnig navedenih primera još je ogroman broj srpskih porodica raznih srezova i mesta koja su ušla u sastav NDH, nasilno oteran iz svojih domova i odmah ili pošto se duže vremena potucao po raznim logorima, prebačen u Srbiju. Pljačkanjem ucenjivanjem i nasilnim proganjanjem srpski narod je oštećen od Hrvata-ustaša za preko 40 milijardi i predratnih zlatnih dinara. Procenjivalo se da je iz NDH proterano oko 340. Da bi lakše došli do plena, ustaše su prilikom gonjenja stanovnika iz kuća obično govorili da ponesu sa sobom sve dragocenosti i novac i da im se ništa neće oduzeti, što nije bilo istina. Kada su u na igralištu, po naredbi ustaša skupio veliki broj ljudi, žena i dece naređeno je da svako preda sav novac i stvari od vrednostii za sebe zadrži samo 500 dinara. Pored toga svi su morali da predaju i ključeve od kuća. Tom prilikom oduzeto je 1. Sve ovo ustaše su odmah među sobom podelile. Samo imanje Božice Đukić u Bihaću i njene stvari koje su ustaše uzeli za sebe vredele su 1. Proterane su i sve srpske porodice iz sela Sokoca. Srbi i Židovi, da bi se očuvao hrvatski karakter, hrvatskog grada Bihaća, ne smeju se zadržavati u okolini Bišća na 15 km. U Bihaću je po naredbi velikog župana Viktora Kvaternika na Vidovdan 1941. U samom Bjelovaru pored toga što su morali da nose trake oko ruke, Srbi nisu smeli da se kreću po varoši polse 8 časova uveče, dok je ostalim građanima kretanje bilo dozvoljeno do 12 čaosva noću. Na njihova imanja naseljeni su Hrvati iz Zagorja. Bokane - Podravska Slatina Krajem januara 1942. Boljanić - Gračanica U selu Boljanić srez Gračanica, jula meseca 1941, ustaše su prvo silovale, a zatim zaklale jednu ženu staru 28 godina, u njenoj kući, a u prisustvu njeno četvoro male dece, od koji je najstarije imalo 9 godina. Bosanski Brod U Bosanskom Brodu naoružane grupe železničara Hrvata napale su 11. Bosanska Kostajnica Pokolj Srba u Bosanskoj Kostajnici izveden je 31. Svi Srbi iz varoši pohapšeni su i sprovedeni u zatvore mesnih nadleštava i u druge zgrade, a odatle su izvođeni na streljanje. Petra i Pavla, na Šnajderovom gumnu, kod rimokatoličke crkve Sv. Ane i na raskršću puteva za sela Selište i Slabinu. Veliki broj srba ubijen je po uskim i malim ulicama Kostajnice koji vode od glavne ulice do reke Une. Sa prozora njihovih kuća posmatrale su ih majke, sestre, žene i deca. I ovde su u hvatanju, šikaniranju i streljanju Srba uz ustaše učestvovali i mnogi meštani. Posebno su prednjačili sin opštinskog lekara Grgo Stipančić, đak V razreda gimnazije, koji se hvalio da je sam ubio oko 70 Srba, Sajd gimnazijalac Cvotnik student filozofije i drugi. U Kostajnici su poubijani skoro svi muškarci koji nisu uspeli pobeći. Njega su spasili pastorci. Tačan broj poubijanih Srba u ovom masovnom pokolju u varoši Kostajnici i srezu ne može pouzdano da se utvrdi, ali se zna da je samo 31. U Bosanskoj Kostajnici nisu mrcvareni, zlostavljani i ubijani samo Srbi iz varoši i bliže okoline, već i iz udaljenijih mesta Bosne. U razdoblju od 30. Žrtve su poubijane više katoličkog groblja. Prvo su svučene do gola, zatim izbodene noževima ili priklane, i mnoge još polužive bačene u jamu. Po odlasku koljača Marija Grublješić, sva u krvi ogrezla izvukla se ispod leševa, dovukla do prve kuće gde su je previli i odvezli njenoj kući. Međutim ona je posle dva meseca od zadobijenih rana umrla. Pa i docnije su u Bosanksu Kostajnicu dovođene grupe Srba i tu ubijane. Tako su u nedelju 31. Svi ovi Srbi Bili su iz Doboja. Bosanska Krupa U Bosanskoj Krupi pokolj je počeo nešto ranije 26. Prvo su ubijani samo muškarci, a zatim svako živo srpsko biće na koje su ustaše naišle tih dana. Pored građana po pričanju samih ustaša u srezu Bosanska Krupa ubijeno je i oko 5. Da navedemo ovde još tri slučaja masovnog pokolja Srba, u nekim selima sreza Bosanske Krupe, izvršene u isto vrema kada i u samoj Krupi. Tom prilikom učinjena su najveća zverstva nad nezaštićenim stanovništvom. Hvatali su žene, decu devojke i muškarce i prosto izmišljali sa najvećim zadovoljstvom na kakve će ih muke staviti. Neke su ubijali iz puške, drugima su vadili oči, sekli uši, nos, kidali nokte sa prstiju, parali majčinu utrobu i unutra stavljali dete, pa ih tako sve ostavili da u najvećim mukama umru. Druge su zatvarali u kuće po 50-100 zajedno, i u kućama spaljivali. Mnogi stradali su prilikom odlaska na vašare u pojedine varoši, 27. Bosanski Petrovac U Bosanskom Petrovcu, 27. Neke od pohapšenih ustaše su odmah po hvatanju ubile pred zatvorom sreskog suda, a ostale noću u samom zatvoru. U samom Bjelovaru pored toga što su morali da nose trake oko ruke, Srbi nisu smeli da se kreću po varoši polse 8 časova uveče, dok je ostalim građanima kretanje bilo dozvoljeno do 12 čaosva noću. U Brčkom je na sam dan proglas NDH 10. Bilo je 5 govornika, ali je najzapaženiji pun mržnje protiv Srba , bio govor dr. U Brčkom Srbi su sa Jevrejima stavljeni izvan zakona. Srbima se pre 10 časova a Jevrejima pre 11 pre podne zabranjuje da izlaze na pijacu, radi kupovine namirnica. Srbi bolesnici su izbačeni iz bolnice, pristup u banjama je zabranjen, kao i putovanje žleznicom i tome slično. Protiv nepravde koje su im nanošene Srbi se nisu smeli žaliti jer bi zbog toga bili strogo kažnjeni. Prve žrtve ustaškog terora u Brčkom bili su Rade Divjak, trgovac i Antonije Antić, trgovački pomoćnik, njih su ustaše a naročito zloglsani krvolok Dane Babić noću u sreskom zatvoru toliko tukli i nogama gazili da su zidovi bili krvlju zamazani, i na zidovima su se videli otisci krvavih ruku. Posle višednevnog mučenja 12. Odvedeni su na Savu, iz pušaka ubijeni i u vodu bačeni. Posle tri-četiri dana voda ih je kod Slavonske Rače izbacila na obalu gde su ih neki nepoznati njudi sahranili. U leto 1941 godine gotovo svakoga dana, stanovnici mesta na obli Save gledali su kako voda nosi brojne srpske leševe. Prota Rajko Sofrenić priča kako je neko vreme Sava svakodnevno prenosila tela pobijanih nevinih srpskih žrtava, ili posebno ili skupa po više njih povezanih, ili na daske prikovane, a mnoge sa rasporenim tbuhom. Iskošeni tekst Između 2. Na crkveni toranj bačena je bomba, te se on srušio i zapalio. Na čelu bande koja je rušila i pljačkala crkvu nalazili su se sreski načelnik Montanji, koji je za vreme Jugoslavije bio činovnik u Upravi grada Beograda, i Rašid Užičanin Čazimov. Crkvu je porušio građevinar Dibman iz Brčkog za nagradu od 90. Decembra porušena je na pravoslavnom groblju kapela zadužbina Đoke Hadžića, trgovca iz Brčkog. Bugojno U Bugojnu su maja 1941. Počela prva stradanja srpskog naroda. U prvoj grupi bilo je 22 najuglednija građanina i seljaka koji su uhapšeni i poubijani iznad sela Ivanjske, 31. Ubijanja Srba u Bugojnu je bilo i tokom Juna, Jula i Avgusta 1941. Bunić - Korenica Ustaše su ubijale žene i pojedninačno i u većim grupama. Nadu Knežević, svršenu medicinarku iz , zaklali su pred njenom kućom. Miletu Kneževića, beležnika iz , zajedno sa ženom i petoro dece zatvorili su u štalu i zapalili je i oni su u njoj izgoreli. Vedro Polje - Gospić Krajem jula 1941. U selo Vedro Polje, srez Gospić došli su , advokatski pripravnik, Mile Počuča, stolar Jure Naglić student svi iz Gospića i Dane Vujanović student iz sazvali su skup i na njemu predložili da se sav narod skloni u šumu pošto radi opšteg pokolja, predstoji napad ustaša na selo. Mlađe ljude su pozvali da odmah pođu sa njima u Divoselo i tamo pobiju ustaše, koji su stanovali u školi. Većina prisutnih je poslušala. Ljudi su poveli svoje familije, stoku i uzeli hranu koliko su mogli i sklonili se u šumu da bi spasili goli život. Skupili su se svi na proplanku zvanom Kruškovača i ulogorili se. Tu je bilo okupljeno oko 3. Blažević sa trojicom svojih drugova i još tridesetak mlađih seljaka navale na ustaški stan u , trojicu ustaša ubiju, a ostali njih 7-8 pobegnu u Gospić. Narod je iskupljen na Kruškovači logorovao desetak dana. Međutim jednog jutra, u zoru ustaše su opkolile čitav logor i otvorile na njih žestoku vatru iz pušaka i mitraljeza. Nastala je strahovita panika. Sa svih strana čuo se lelek i kuknjava ranjenika. Tu je stardalo oko 1. Bežeći tako neznano kud, mnogi su uz put u pojedinim selima ostajali kod svojih poznanika i prijatelja, a italijanski vojnici koji su ih sretali, prihvatali su ranjenike i kamionima slali u razne bolnice po Dalmaciji. Velika Mučna - Koprivnica Iz sela Velike Mučne preseljeno je 30 a iz - sela u Koprivničkom srezu više srpskih seljačkih imućnijih porodica. Veliki Poganac - Koprivnica Iz sela Velike Mučne preseljeno je 30 a iz Velikog Poganca - sela u Koprivničkom srezu više srpskih seljačkih imućnijih porodica. Veljun - Slunj Tako su ustaše iz Zagreba i Slunja, 7. Vojnić U srezu priređeno je nekoliko masovnih pokolja. Iz samog Vojnića više od 100 Srba ubijeno je samo jednog dana 29. U ovom srezu naročito je mnogo stradala opština Krnjak, gde je bilo nekoliko masovni pokolja. Samo krajem jula 1941. Jednog dana u leto 1941. Pošto su ih izbacili iz kamiona, naredili su bolje obučenima da se svuku, pa su ih zatim pobili udarajući ih čekićem i krampom-budakom u glavu. Najteže je bilo za one koji su bili teže ranjeni, jer su nekoliko dana strašno mučeni, a bili su čuvani da ne bi ko pokušao da ih oslobodi. Posle nekoliko dana neke su poubijali, a neke ostavili da ostanu u najtežim mukama. Tada su uspeli da se spasu sveštenik Janko Đ. Malobabić paroh u obližljoj Rjeci i još dva zemljoradnika, koji su pobegli u obližnju šumu. Veliki broj ljudi, žena i dece ubijeno je iz sreza Vojnić, Vrginmost, Glina ubijeni su u selu Mehino Stijenje, kod Velike Kladuše u srezu Cazin. Po nekim izveštajima tamo je ubijeno između 10. Naročito je padao u oči leš jedne mlade žene od 25 godina koji je leđima ležao na zemlji. Voćin Župski ured u , srez Podravska Slatina 16. Telegram su potpisali misionar fra Petar Berković i načelnik Čurčinović. Vrginmost U srezu Vrginmost masovno su ubijani žene i deca od strane ustaša. Često su ih zatvarali u seljačke kuće, koje bi zapalili i svi bi unutra izgoreli. Srbi iz sela Sjenička koji su jula 1941. Tada je u jednom danu stradalo 20 Srba iz. Vrnograč - Velika Kladuša Na brdu Poljice kod Vrnograča, srez Cazin poubijano je oko 800 Srba iz Vrnograča, Glinice i Bosanske Bojne, Njih su iz zatvora u Vrnograču prebacili kamionima do Poljica, a one koji nisu mogli stati u kamion vezali su za kamion i tako ih vukli. Kad su Srbi dovedeni na Poljice, ustaše su im naredili da za sebe iskopaju jamu, zatim su ih postrojili na ivice jame, i udarajući maljevima po glavi pobili. Tada se spasio seljak iz Bojne Milan Vujasin, jer nije bio potpuno dodtučen. On se tu naredne noći izvukao iz jame, došao u selo Glinicu kod kuma Milana Đilasa i ispričao mu šta se dogodilo. Vukovar Na dan proglasa NDH masa Hrvata u Vukovaru manifestujući svoje oduševljenje demostriranjem protiv Srba, došla je pred spomenik kralja , ujedinitelja i srušila ga. Iste noći kod Vukovara, na obali Dunava, druge ustaše su zaklale još 180 Srba i bacile njihove leševe u reku. Kako dobrovoljce i koloniste tako su i druge Srbe ustaške vlasti prisilno iseljavale sa teritorije svoje države. Iz Borova kao i iz drugih sela vukovarskog sreza, pokrenuli su veliki broj Srba. U selu Salašu naredili su da se svi isele u roku od pola sata, a u njihove kuće su doveli Hrvate iz Zagorja. Jova Novaković lekar iz Borova priča kako su njega , njegovu porodicu i još mnogo Srba iz Borova nasilno iselili. Novaković je naredbu izvršio u određenom roku: poveo je decu, uzeo svežanj stavri, poveo služavku i došao na stanicu gde je već čekalo, oko 30 porodica sa decom. Odatle su posle prebačeni u. Odmah u početku vlasti su gotovo po svim srpskim radnjama, udruženjima i novčanim zavodima postavili komesare. Kako to nije bilo predviđeno crkvenim budžetom komesar je sebi platu obezbedio tako što je otpustio crkvenog pojca Paju Prodanovića učitelja, kao i blagajnika i perovođu. Bone kod Vukovara, kao i sveštenik iz Lukača, srez Virovitica Stjepan Janković poznati su kao vatreni pobornci Srba. Sa zlikovcima je bio i advokat Luka Cvetković iz Gline, pratilac ministra pravde dr Puka. Gospić U Gospiću su poubijani skro svi Srbi koji nisu uspeli da pobegnu. U selu Lipara, kraj Gospića ustaše su 1. Više je primera da su ustaše i njihove pristalice naređivali Srbima da legnu i oni po njima da gaze. Isto tako sa neke uzvišice, obično stola i ormara, ustaše bi u cokulama skakale na Srbe koji su ležali potrbuške na podu. Prilikom interniranja jedne grupe Srba iz Gospića na Velebit, 26. Gladni i žedni Srbi su skupili 8. Međutim taj pasulj Srbima je poslala italijanska vojska koja se tada nalazila u Jastrebarskom. Grabovac Banski - Petrinja U petrinjskom srezu samo u Banskom Grabovcu krajem jula 1941 ubijeno je oko 2000 Srba iz istog mesta i oko 2000 iz drugih krajeva. Grubišno Polje Između 28. Glina Okupacija Gline izvršena je odmah po proglašenju. Istog dana hrvatsko stanovništvo u Glini obuklo je ustaške uniforme i naoružalo se i okitilo ustaškim amblemima i hrvatskim trobojkama i u nadleštvima uzelo svu vlast u svoje ruke. Celom tom akcijom rukovodila je ustaška organizacija , koja je u Glini stvorena još 1930. Puka, docnijeg ministra u Pavelićevoj vladi, i lekara dr Rebaka Juraja. Obojica su docnije bili u vezi sa Pavelićem u insostranstvu. Tako su iz zatvora u Glini u grupama po 200-300 odveli veliki broj Srba na obalu Gline i iz mitraljeza ih poubijali. Uhapsile su oko 480 građana. Uhapsili su 250 seljana, među kojima su bili pop Božin i učitelj Stevan Ivanković. Žene su jecale jer su shvatile zašto je stanovništvu naređeno da uzmu lopate i pijuke. Pod ustaškom pratnjom njihova kolona je lagano izišla iz sela i zaustavila se pred jednim poljem. Nemoć pomirenost sa sudbinom tih nesrećnika bili su takvi da su poslušali. Tada su im žicom vezali ruke na leđa, a zatim ih gurnuli i žive sahranili u dubokoj jami koju su morali sami da iskopaju. Koliko god da su bili svirepi, Nemci nisu bez uzbuđenja primili vest o ovom zločinu. Jedna komisija koju su oni odredili, izvvršila je ekshumaciju i fotografisala leševe. Po sebi se razume da mu to ništa nije pomoglo. Dvor na Uni Ustaše se nisu zadovoljavale samo time što bi Srpkinje jednostavno ubijali, već su ih kao i njihove očeve, sinove, braću i muževe pre ubistva strašno zlostavljali. Neke, pak, žene decembra meseca 1941. Interesantno je navesti pričanje Jelene Počuče iz Divosela o pljačkanju u njenom kraju. Da bi spasila život, ona je pobegla u šumu , a kada se posle nekog vremena vratila kući, imala je šta da vidi. Ponovo je pobegla u šumu, ali su je ustaše našle, pretresle i iz nedara joj uzeli knjižicu Poštanske štedionice na kojoj je bilo uloženo 4. Poveli su je zajedno sa decom da je streljaju, ali su od toga odustali na zauzimanje nekih Hrvatica iz obližnjih sela koje su žele na njenoj njivi. Doboj Predstavnici vlasti, a u mnogim slučajevima i meštani Hrvati pljačkali su sve što su našli u srpskim kućama, kako u gradovima tako i u selima. Seljacima su na prvom mestu oduzimali životne namirnice: žito, mast, meso, stoku zatim sve što im je do ruku došlo, a često i poslednje parče hleba. Novac i pokućstvo takođe su odnosili, a zanatlijama i trgovcima i svu robu. Posle pljačke često bi opljačkanu kuću zapalili. Ustaše iz Slavosnkog Broda i Modriče došle su početkom septembra 1941. Iz Doboja je 35 srpskih porodica, zajedno sa mnogobrojnim porodicama iz sela dobojskog sreza 3. Pored spomenika vladarima porušeni su i svi spomenici podignuti kulturnim i prosvetnim radnicima, državnicima , crkvenim velikodostojnicima i izginulim Srbima u XIX i XX veku, U Doboju su srušeni spomenik i kosturnica Srba, pomrlih u internaciji u Doboju. Dr Dragutin Kamber župnik iz Doboja i ustaški funkcioner, uoči Spasovdana 28. Godine poslao je akt proti Dučiću tražeći od crkvenog odbora da u svojoj režiji i o svome trošku sruše spomenik, a sav materijal od spomenika da se prevuče pred župnikov dvor. Crkveni odbor je oklevao da izvrši naredbu o rušenju spomenika. Ali kad se Kamber podrškom iz Zagreba, utvrdio na vlasti u Doboju, još je energičnije zahtevao da se spomenik sruši. Možda po Kamberovom nagovoru prijavio se kamenorezac Feliks Bogdanović, koji je spomenik i postavio, da će ga bez ikakve štete porušiti tako da se kasnije može opet postaviti. On je najmio radnike, postavio oko spomenika skele, ali nije mogao naći čekrk pomoću koga bi skidao ogromne teške delove spomenika. Crkvenu opštinu ovaj posao stajao je 9. Ali kako opština nije imala novca da plaća rad oko rušenja spomenika, to je demontiranje spomenika obustavljeno. Sada se lično ponudio graditelj spomenika Nemac Franc Štumpf, koji je rukovodio građenjem crkve u Doboju, i predložio da se spomenik minira. Jer od toga neće biti velike štete, pošto je on sagrađen od tvrdog kamena granita. Eksploziv za rušenje dala je nemačka vojska, kao i svoje vojnike za rad, te je tako spomenik oboren 27. Godine oko 5 časova po podne. Dobrljin - Bosanski Novi Na dan 21. Donja Bačuga - Glina U selu Bačugi srez Glina, šestorica a upala su u kuću nekoga Janjatovića i silovali mu kćer od 15 godina. Donja Gradina - Kozarska Dubica Februara 1942. Tamo su ih sve maljevima pobili a leševe bacili u jednu seljačku štalu pa je zapalili. Hvatanje i klanje ovih žena trajalo je sve od ranog izjutra do 4 časa po podne. Ustaša Žamić mesar iz Gline, uhvatio je Katu Baltić odveo je u kukuruz, pa je prvo odrezao dojke, a zatim prste od ruku i nogu i najzad zaklao. Njezina snaha Ružica slušala je njene jauke, a na samom mestu posle odlaska ustaša, videla su se učinjena zverstva. Ružicu Sužnjević ustaše su zaklale, zatim je u jednoj jami posadile na glavu i tako ostavile. Skoro po svim leševima žena videlo se mnogo krvi na polnim organima od povreda noževima. Ženu Jove Maričića, zemljoradnika iz Donjeg Selišta ustaše su takođe stavile ovom prilikom pod nož, ali je nisu sasvim zaklali. Misleći da je mrtva ostavili su je, ali posle njihovog odlaska došao je njen muž sa još nekim seljanima, podigao je odneo kući i položio na krevet. Tu su ih hteli odmah pobiti, ali nisu smeli od Italijana. Dubovac - Gornji Bogićevci Okučani Ljubici Orubić učenici iz Dubovca, ustaše su zabijali igle pod nokte. Dubrovnik U Dubrovniku i okolini pak, tek 1. Toga dana ustaše su iz Dubrovačkog zatvora odveli 9 Srba, među kojima su bili jerej Vasil Kovačina, paroh iz Metkovića i Marko Popović učitelj. Među onima bili su i jedan hrvat i jedan musliman. Lomili su im ruke, noge, rebra, vilice i druge delove tela. Govorilo se da su alat, kojima su ubijali, uzeli od mesnog rimokatoličkog sveštenika dume Ive Dragićevića. Jedna grupa omaladinaca- većinom velikoškolaca iz Dubrovnika i okoline, otišla je u Trebinje i prvoga jula poubijala veći broj viđenijih Srbau mestu i okolini. Popovića, Miloša Brkovića, Vlastimira Palikuću, Gavrila Kovačevića,Radovana Lečića, Šćepa Đurića, Dušana Nogulića, i Iliju Babića. Živaljevići - Rogatica Posle silovanja srpskih devojaka i žena zločinci su svoje žrtve najčešće ubijali, a neke pre ubistva strašno mučili. Zagreb U Zgarebu je izdata naredba da se Srbi na ulici mogu kretati samo između 8 i 18 časova, docnije je ta naredba proširena i na Jevreje, a sloboda kretanja proširena od 6 do 21 čas uveče. Zatim je neređeno da se svi Srbi i Jevreji isele iz centra Zagreba na periferiju, gde im je bilo određeno mesto za stanovanje. Ovakvu naredbu je izdao još ranije ustaški stan u Slavonskoj Požegi. Jablanica - Bosanska Gradiška U selima Miloševo Brdo, Jovjak, Jablanica, Goščica i Gornji Podgradci, srez Bosanska Gradiška ustaše su septembra 1941. Zatim su zagazili u potok i svakoga koji je pokazivao ma kakve znake života izboli noževima. Kada je transport stigao u Jastrebarsko, ustaše su tražile da svako da sav novac koji ima kod sebe, a ako nema onda stvari od vrednosti, ako hoće da dobije hranu. Srbi gladni i izmučeni, dali su sve što su imali, neki novac po nekoliko hiljada dinara, neki u nedostatku novca sat, prsten ili druge stvari od vrednosti. Zato su dobili nešto malo za jelo. Koprivnica U srezu koprivničkom već 11. Iz sela Velike Mučne preseljeno je 30 a iz a - sela u Koprivničkom srezu više srpskih seljačkih imućnijih porodica. Livanjsko polje U selima Livanjskog polja, i u gradu Livnu tokom Drugog svetskog rata ustaše su 1941. Ljubina - Dvor na Uni Sveštenik Ilija Vranješević, paroh ljubinski, srez Dvor na Uni, uhapšen je 1. Njega su zajedno sa 24 parohijana, optužili kao četnike i zbog toga ih mučili na najsvirepiji način. Svake noći između 11 časova i 1 po ponoći dolazio im je u zatvor poručnik Pudić sa više naoružanih ustaša. Ljubuški talas ustaškog genocida zahvatio je i srpsko stanovništvo ljubuškog sreza. Od svih jama ljubuškog kraja posebno se izdavja ona na Humcu, koja se nalazi u ogradi tamošnjeg franjevačkog samostana. Pri masakriranju i i bacanju Srba u tu jamu, u noći između 30. Mala Gradusa - Petrinja U Petrinjskom srezu iz sela Male Graduse pokrenuto je 36, a iz sela Blinjski Kut 80 porodica. Na njihova imanja naseljeni su Hrvati iz Zagorja. Ovo selo većinom muslimansko i samo je u jednom kraju imalo 37 srpskih kuća. Iz celog sela ostalo je u životu samo pet duša, ljudi koji su se zatekli u zarobljeništvu u Nemačkoj i jedna devojka koju je jedan musliman uzeo za ženu i tako je spasao. Ostala je još jedna devojčica koja je prilikom masovnog ubijanja bila ranjena i izgubila svest. Kad su ubijane nosili da bace u bezdan- poneli su i nju, računajući da je mrtva. Kasnije je došla svesti i kako je bila među gornjim leševima , to se na neki način ispuzala, spasila i ostala u životu. Munjava - Ogulin U selu Munjavi srez Ogulin izvršeno je masovno ubijanje Srba koje su ustaše pohapsili po raznim mestima. Klanje je obavljeno u osnovnoj školi. Tu je poklan ogroman broj Srba, jer je preko školskog praga koji je vrlo visok, tekla krv iz škole. Nova Gradiška U Novoj Gradiški još prvih dana ustaške vladavine ubijeni su u zatvoru Gavrilo Bogdanović predsednik iz Kovačevca, Nikola Protić, posednik iz Nove Gradiške i Nikola Popović, seljak iz Nove Poljane. Pošto su ih ubili, ustaše su ih obesili u zatvoru, kao da su tobože oni sami izvršili samoubistvo. One su prvo oterane u , a odatle prebačene u Srbiju. Za ovaj rad dobijao je od ustaške države specijalni honorar od 4. Ogulin Za vreme nedeljnog vašara pazarni dan u Ogulinu, 28. Posle toga krajem juna ogulinska opština preko dobošara objavila da Srbi ubuduće mogu slobodno posećivati vašare, međutim kad su neki seljaci iz došli u Ogulin na vašar, ustaše su ih uhvatile i ubile. Stevana Đuričića sveštenika iz Ogulina, ustaše su krajem meseca maja, sačekale kad se vraćao kući sa dužnosti iz ogulinske bolnice i uhapsili. Iz Ogulina je sproveden u Karlovac, a iz Karlovca u Vrginmost, gde je strahovito mučen, da su njegovi jauci okupljali svet oko zatvora. Odatle je odveden u Glinu u zatvor gde je nastavljeno mučenje. Pored drugih muka ustaše su ga prisiljavale da jede ljudski izmet. Kada je on to odbio, stavljen je na teže muke. Iz Gline je odveden u policijski zatvor u Zagrebu u petrinjskoj ulici. Iz ćelije je vođen dva puta u podrum na mučenje, gde su ga pljuvali, udarali po celom telu, gazili i čupali mu bradu i brkove. Iz Zagreba je odveden u. Tu ga je video prota Isa Pejinović i kako je bio strašno imučen i unakažen, jedva ga je poznao. Odatle je poslat u Gospić, gde mu se gubi svaki trag. Pojedinci su od umora, žeđi i gladi padali u nesvest, dok su neki, a naročito živčano slabiji poludeli. Uveče je uvek počinjalo suđenje. Izvodili su nas u salu pred sudiju - ustašu u crnoj uniformi koji je određivao kazne: kundačenje, batinjanje po golom telu nakvašenim užetom, nabijanje trnovog venca na glavu, lizanje poda, gutanje gume mnogi su izdahnuli u strašnim mukama udavivši se - gumom. Sve ovo odigralo se uz neprestano kundačenje od pijanih ustaša. Iz Osijeka i okolnih sela Dalja i nasilno su preseljene 93 starosedelačke porodice, koje su prvo oterane u Bosnu a zatim prebačene u Srbiju. U otočkom srezu opljačkane su sve crkve i druge znamenitosti i starine još u avgustu 1941. Na čelu onih koji su izvršili taj zadatak bio je ustaški izaslanik iz Zagreba dr. Bah, koji je sve stvari odneo u Zagreb. Oštarije - Josipdol Karlovac Mnoge Srbe su ustaše i mesne vlasti hapsile u vozovima, iako su imali uredne putne isprave. Prva dvojica su odvedena u Ogulin i kasnije ubijena. Pakrac Veliki deo hrvatskog naroda shvatio je osnivanje kao priliku za obračunavanje sa svima omraženicima, na prvom mestu sa Srbima. Stoga je od prvog dana počelo hapšenje i proganjanje Srba i uništavanje svega što nosi srpsko obeležje. U mestima sreza pakračkog ustaše su išle od sela do sela palile pojedine kuće, pljačkali i ubijali narod. Ustaše su od Srba zahtevale da daju priloge za izdržavanje hrvatske vojske. U Pakračkom srezu, u opštini Čaglić, iseljeno je celo selo Skenderovac. Petrinja U Petrinjskom srezu samo u Banskom Grabovcu krajem jula 1941. U isto vreme u Marin-Brijegu ubijeno je oko 2. Na Petrinjskom pravoslavnom groblju, na sam dan Božića, 7. U samom gradu Petrinji od 1. U Petrinjskom srezu iz sela Male Graduse pokrenuto je 36, a iz sela Blinjski Kut 80 porodica. Na njihova imanja naseljeni su Hrvati iz Zagorja. Petrova Slatina - Osijek Iz kolonije Petrova Slatina proterani su svi Srbi dobrovoljci i kolonisti, a takođe i iz Ade u opštini Markušice, kao i iz mnogih drugih sela. Piskavica - Banja Luka U selu Piskavici srez Banja Luka ustaše su na dan 1942. Dolazeći od Banje Luke vozom, su napustile voz kod železničke stanice Ivanjska, rasporedile se i pošle u selo, ubijajući svakoga na koga su naišli na putu ili kućama. Plaški Interesantan je slučaj pljačkanja vladičanskog dvora u Plaškom. Jednog dana ustaše u Plaškom ušle su u vladičanski dvor, otišle u vladičanski kabinet, vladiku udaljili i ceo kabinet ispraznili , natovarili na kamione sve opljačkane stavri i oterali u Ogulin. Tih dana ćerka apotekara Oskara Bičevića udavala se za sinovca ustaškog ministra dr Gavra Sušića. Mladencima se primio za kuma veliki župan Jurica Marković. I po narodnom običaju kum je spremio mladencima bogat poklon-dar i izložio ga u izlogu jedne ogulinske radnje. Ploča - Udbine U selu Ploči srez Udbina jula 1941. Plitvička jezera Krajem 1941. Njihove kuće domaći Hrvati su prvo opljačkali pa onda većinu popalili. Svi ovi Srbi iseljeni su po naredbi velikog župana u Bihaću Ljubomira Kvaternika. Međutim posle tri meseca, kada je italijanska vojska zaposela Liku, ovi su se Srbi vratili na zgarišta svojih domova. Prota Bogunović Nikola paroh u Pritoci, kao očevidac kaže da su meseca juna 1941. Sve što su imali od pokretne imovine ostalo je u kućama. Povorka kola trajala je tri časa. Podravska Slatina U Podravskoj Slatini viđeniji su zatvarani i u zatvoru batinama prisiljavani da se pokatoliče. Oni koji su podneli molbu za odmah su puštani na slobodu, dok oni koji su bili na slobodi, a nisu podneli molbe za katoličenje odvođeni u zatvore, tučeni i prisiljavani da to učine. Tako su postupali i u selima ovoga sreza. Popovo Polje - Hercegovina U Popovom Polju, u Hercegovini, mnoge devojke bile su silovane pa onda bačene u jamu. Prijeboj - Korenica U malom selu Prijeboju, na kod Korenice, živeo je gostioničar Ivan po narodnosti Hrvat koji je došao iz Amerike. Njegova žena Ruža pomagala mu je u gostioničarskom pozivu. Za vreme masovnog pokolja Srba u tom mestu Ruža je svojeručno klala seljake Srbe, meštane dovedene iz okoline. Pritoka - Bihać Crkvu u Pritoci srez Bihać ustaše su zapalili, ali kako nije potpuno izgorela, minirali su je i srušili. Prnjavor Hrvatske vlasti su u obespravljenosti izjednačile Srbe sa Jevrejima i Ciganima. U Prnjavoru su Srbe proglasili građanima drugog reda, čak i iza Cigana čergara. Ravno Rašće - Glina U leto 1942. Tom prilikom odvedeno je troje dece Stojana i Kate Palančanina, i to Nikola star 12 godina, Dragica 11 i Petar 6 godina. Deca su prvo transportovana u zatvorenim vagonima u u kojima su ostala 8 dana pod stražom bez hrane. Odatle su ih autobusima prebacili u , strpali ih u jednu veliku baraku, ranije štalu za konje. Pošto su odvojili decu od roditelja, svu žensku decu do 9 godina poslali su u Porićance, a u Gradišci su ostali samo muškarci iznad 12 godina, koje su obukli u ustašku uniformu. Od nekoliko hiljada, koliko ih je tu bilo, hrvatske vlasti su oko 400 dečaka poslali u radi pohađanja škole, od kojih je 200 pomrlo. Zboh napada partizana na Gornju Rijeku ustaše su sa decom pobegle u Jasku, a kada su partizani zauzeli Jasku, zarobili su sve ustaše i oko 7000 dece, koja su tu bila u logoru. Posle 24 časa partizani su napustili Jasku, poveli su sa sobom decu do , gde su ih Nemci bombardovali. Tada su odvojili odraslije dečake i poveli ih sa sobom a ostale ostavili u Mrzlom Polju, gde su ih ponovo preuzele ustaše, potrpale u autobuse i odveli u. Tu su ostali 8 dana u jednom logoru. Odatle su odvedeni u , upisani kod crvenog krsta i posle nekoliko dana raspoređeni. Mali Nikola bio je smešten kod Antona Ježeka u Velikom Bukovcu kod Ludbrega, gde je čuvao marvu i radio sve kućne poslove. Ježek i njegova porodica su ga terali da ide u katoličku crkvu, ali on to nije hteo činiti. Sestra Nikolina Dragica, koja je iz Gradiške poslata u Porićance, našla se sa bratom u Mrzlom Polju. Tu je neko vreme ostala kod župnika, ali kako je bila svrabljiva, nije je hteo dalje zadržati, već ju je ustupio jednoj ženi. Kod nje je bila 6 nedelja. Odatle su je ustaše odvele u Samobor, zatim u Zagreb pa u Ludbreg, i najzad je i ona dospela u Veliku Bukovicu. Tu ju je uzeo katolički župnik Mata Gožin, dao je u školu kod časnih sestara, koje su je primorale da svake nedelje ide u katoličku crkvu. Nikolini i Dragičini roditelji koji su bili izbegli u Srbiju, uspeli su da ih preko prijatelja, nađu u Velikoj Bukovici, i da ih 12. O trećem detetu nisu ništa mogli doznati. Rudo U Rudom u Bosni čim su otišli Nemci i ustaše uspostavili svoju vlast odmah su počeli teror nad Srbima. Po srpskim seljačkim kućama se počelo sa pljačkanjem. Rujnica - Cazin Krajem jula 1941. Tada su iz Rujnice odveli u Cazin 450, a u Vrstu 300 Srba. Oni koji su odvedeni u Vrstu, oterani su na brdo Kurjakovo u blizini žandarmerijske stanice gde su iskopali sebi jamu, preko njih posuli kreč, a haljine ubijenih Srba podelili između sebe. Od svih ovih nesrećnika uspeli su da se spasu samo dvojica: Đuka Šamija i Đoka Šević. Oni su bili samo ranjeni i u jamu bačeni. Kada se spustila noć ustaše su otišle, a ova dvojica su izašla iz jame, otišla u selo i ispričala šta su sve doživeli. Oni pak Srbi koji su odvedeni u Cazin zadržani su nekoliko dana u zatvoru u kojem su strašno tučeni i grozno mučeni. Jednog dana su ih gole svukli i izveli iz zatvora odveli na Belo brdo blizu Cazina, pobili zakopali a njihovo odelo ustaše su između sebe podelile. U selu Rujevcu, srez Cazin, ustaše muslimani su silovali maloletne srpske devojčice. Posle jednog pokolja muškaraca uhvatili su i odveli u šumu Miku Šamliju, čijeg su oca Javana pre toga ubili. Pošto su je silovali pustili su je da ide kući. Izuzev 12 Srba koji su uspeli da pobegnu u Srbiju, svi ostali ljudi iz Sanskog Mosta su pobijeni. Svinica - Kostajnički Majur Svinica, selo u Baniji, bilo je pozornica jednog grozno prizora. Ustaše su tu uhvatile jednog pravoslavnog svešetnika Daneta Babića, zakopale ga živog do pojasa i stale divljački da igraju oko njega. Ali svaki put kada bi se neki od njih približio mučeniku, potezao je nož i odsecao mu komad mesa. Mučenje ovog sveštenika trajalo je više sati i njegovo telo koje više nije imalo ljudski oblik, ostavljeno je na licu mesta da služi kao primer. Tri žene su uspele da pobegnu iz zapaljene zgrade i sa opaljenim licem došle u Užice. Slično se događalo u mnogim drugim mestima NDH. Sjeničak - Karlovac Srbi iz sela Sjenička koji su jula 1941. Tada je u jednom danu stradalo 20 Srba iz Sjenička. Skenderovac - Čaglić Pakrac U Pakračkom srezu, u opštini Čaglić, iseljeno je celo selo Skenderovac. Slavonska Požega U srezu Slavonska Požega, ljudi su odvođeni i danju i noću u ustaške zatvore, ali su samo noću saslušavani i staršno mučeni. Posle saslušanja neke su ostavnjali u zatvoru, da bi ih i u narednim noćima stavljali na muke, a potom isprebijane i izmučene puštali kućama. Neki su, pak posle mučenja odvodili u obližnje polje ili u šumu i tu ih ubijali. I po danu i po noći ustaše su tukli , mučili, pljačkali i ubijali Srbe. Sveštenicima je zabranjivano savko činodejstvo. Jdne noći su i mene napali. Pretresli su mi kuću, tobože tražeći oružje, i optužili me da sam pucao u sopstveni raio-aparat kada je Pavelić govorio pri osnivanju hrvatske države, iako je aparat bio potpunio neoštećen. U mojoj parohiji bilo je oko sto ustaša, koji su odmah preduzeli čitavu hajku na. I ljudi i žene i deca morali su bežati gotovo svakog dana iz kuće u šumu i sakrivali se. Tog dana u mojoj parohiji poginulo je 14 Srba, a mnogi su premlaćeni da nikada ozdraviti neće. Pucalo se i ubijalo svuda. Smiljan - Gospić Posebno želimo da podrobnije opišemo masovni pokolj Srba u selu Smiljanu, kraj Gospića, rodnom mestu jednog od najvećih svetskih naučnika i pronalazača. Ovaj nečuveni pokolj Srba u Smiljanu počeo je 1. Oko dva sata posle podne 8. Spasila se jedino Marija, kćer Petra Katića, bekstvom iz zapaljene kuće u Velebit gde je živela osam dana samo od vode i trave. Poslednji dan je uspela da dođe u vezu sa odmetnutim oružanim odredom, uvrstila se u njihove redove i aktivno učestvovala u ličkom ustanku. Tog istog dana i u isto vreme zapaljena je kuća Petra Lemajića, u kojoj je bilo više osoba. Iz kuće su se čuli strahoviti jauci, zbog koji su ustaše pucale iz puške u tu zapaljenu drvenu kuću. Svi koji su bili unutra izgorelil su. Istoga dana, posle podne između 3 i 4 sata Luka Pejanović sa još 70 ljudi odveden je na plantažu u Pazarištima gde su svi poklani. Toga istog dana zaklan je kod svoje kuće Dane-Lukin Pejinović, a Nikola Pejinović je odveden od kuće i ubijen. Zatim su pohvatani Jovo i Petar Pejinović, Petrova žena Milka i sinovi Nikola i Milan, jedan unuk i više nepoznatih osoba, oko 20 duša i svi u kući Petrovoj živi spaljeni. Kada se Jovo Pejinović , sav izbezumljen od straha i čuda primakao zapaljenoj kući, koja je već dogorevala, ustaše su ga uhvatile i bacile u Petrovu kuću, koja je već dogorevala. Istog dana u Smiljanskom Polju ustaše su uhvatile Petra Pejinovića Pacanova i i trojicu njegovih sinova i pred kućom ubili. Zatim je uhvaćeno 120 osoba povezano i odvedeno u šumu Brezik, blizu Širokog mosta i tu su svi poklani ili iz puške poubijani. Iz ove grupe spasao se Ljuban Basarić, muž Marije rođene Pejinović. Ljuban je izašao i počeo da beži, ali su ga ustaše primetile, pripucale i ranile ga u obe ruke. Kako je bio mlad i jak uspeo je da pobegne. Trećeg avgusta uhvaćeni su Jovica Pejinović iz Smiljanskog Polja sa decom, Mile Pejinović sa ženom i sedmoro dece zatim svi Lemajići i Vranješi iz Smiljanskog Polja i stog dana su spaljeni u kući Vase Lemajića. U kući Stevana Pejinovića, spaljene su 32 osobe. Nekim čudom spasilo se samo troje dece. Sva ova lica pre spaljivanja bila su noževima izbodena, a neka i zaklana. Devojčica Sara Pejinović, kći Milanova stara 12 godina zadobila je osam rana po telu. Ležala je u nesvesti. Na nju su ustaše bacile mrtvu ženu Pilje Pejinovića. Zajedno sa njom u kući je bilo ubijeno i njeno dvoje dece, žensko od 8 i muško od 5 godina. Pošto se na zapaljenoj kući srušio krov, ustaše su otišle, Sara se osvestila, a Piljina deca došla su sebi. Kad su prozori počeli da gore Sara je obadvoje ranjene dece uspela da izbaci kroz prozor napolje pa je i sama za njima iskočila. Brat i sestra teško ranjeni, uhvatili su se za ručice i pošli kući. Uz put su svratili na bunar nekih Kovačevića, tu su se oprali i produžili put. Uz put su susreli kamion pun italijanskih vojnika koji su ih uzeli, odveli u Obrovac, u Dalmaciju, a zatim u bolnicu u Zadar. Deca su se izlečila, muškarac se vratio svojoj kući, a devojčica se zaposlila i ostala u Zadru pod zaštitom Italijana, gde se nalazila i avgusta 1948. Kada je iskočila iz zapaljene kuće Sara Pejinović pobegla je u oranice, gde su se nalazile neke hrvatske kuće. Ipak je ona uspela da pobegne i u julu 1948. U kući Dmitra Pejinovića Pacanova, u Smiljanskom Polju , 7. Pre rata smiljanska parohija brojala je preko 1. Prota Pejinović je 1948. U tom lepom i romantičnom mestu danas je čovek srećan da nađe nekoga živog kad kroz selo prolazi. Svuda vlada nema tišina, tako reći i ptice u gajevima ne pevaju. Sremska Kamenica U Sremskoj Kamenici ustaše su odmah otpočele pljačkanje i razvlačenje pokućstva iz oficirskih i podoficirskih stanova. Žandarmerijske škole, iz Englesko-jugoslovenske bolnice za decu tuberkuloznih kostiju, iz mnogobrojnih vila i stanova Srba, Novosađana, rasejanih po kameničkim vinogradima, zatim iz Domaćičke škole Kraljevskog fonda i to u korist tamošnje rimokatoličke župne crkve. Ustaše su otimale i ono malo ponekih stvari, stoke i drugog, srpskim izgnanicima iz bačkih kolonija, koji su se nepreglednim masama pešice preko Fruške gore, povlačile u pravcu svojih nekadašnjih ognjišta, ostavljajući za sobom, grobove dece, staraca i starica, pomrlih od umora i gladi i zlostavljanja. Oduzimalo se odelo, obuća, i sve do donjeg rublja vojnicima Srbima koji su se vraćali svojim kućama u Bačku i obratno iz u Srbiju. Premazani su svi natpisi pisani ćirilicom na privatnim i javnim zgradama. Takođe se uništavaju i sve knjige pisane ćirilicom. Sve nacionalne slike a na mnogim mestima i ikone pokupljene su iz nadleštva i kuća i spaljene u opštinskom dvorištu. Sremska Mitrovica U leto 1942. U svim varošima Srema vršena su masovna ubijanja građana i seljaka iz okolnih mesta. Ali je naročito gnusno i svirepo izvršeno opšte i masovno ubijanje Srba u Sremskoj Mitrovici, kuda su dovođeni i Srbi iz drugih sremskih srezova: vukovarskog, šidskog, iločkog, rumskog, iriškog, sremskokarlovačkog i staropazovačkog. Iz Šida je samo jednog dana odvedeno u Sremsku Mitrovicu 300 Srba i tamo na groblju poubijano. Krajem meseca avgusta 1942. U to vereme samo u Sremskoj Mitrovici ubijeno je više hiljada Srba. Srpske Moravice Meseca juna 1941. U logor su stigli 17. Protu Dujića udario je neki ustaša predmetom po očima, razbio mu naočare koje su ga povredile, uhvatio za bradu isčupavši pramen dlake zajedno sa kožom. Stabandža - Velika Kladuša Oko Sv. Ilije muslimani ustaše iz sela Mrazovac, Bučevci, Varoška Rijeka i Bužin napali su selo Stabandžu, i izvršili svirep pokolj. Zatim je povorka otišla do doma Kralja Petra i tu na isti način srušila bistu , a pred realnom gimnazijom bistu dr. Zatim su došla kola za đubre gradske opštine pa su na njih natovarili sve bronzane ostatke pomenutih spomenika i odvukli. U Tuzli su skinute table na kojima su imena ulica napisana ćirilicom i postavljene nove sa imenima rimokatolika i muslimana napisanih latinicom. Vladičanskoj kancelariji u Tuzli dat je rok od 3 sata da se skine natpis sa ustanove jedne njihove zadužbine. U zatvoru u Tuzli postojao je naročit način mučenja Srba. Zatim su ih izmučene vadili iz bureta i sekli im uši, nos vadili oči i zube, odsecali ruke i noge, dok nisu umrli. Tuk Vojni U ovom selu u su 1942. Hrvatska Kostajnica U Hrvatskoj Kostajnici su dvojica jurili jednu da siluju. Cazin Krajem jula 1941. Tada su iz Rujnice odveli u Cazin 450, a u Vrstu 300. Oni koji su odvedeni u Vrstu, oterani su na brdo Kurjakovo u blizini žandarmerijske stanice gde su iskopali sebi jamu, preko njih posuli kreč, a haljine ubijenih Srba podelili između sebe. Od svih ovih nesrećnika uspeli su da se spasu samo dvojica: Đuka Šamija i Đoka Šević. Oni su bili samo ranjeni i u jamu bačeni. Kada se spustila noć ustaše su otišle, a ova dvojica su izašla iz jame, otišla u selo i ispričala šta su sve doživeli. Oni pak Srbi koji su odvedeni u Cazin zadržani su nekoliko dana u zatvoru u kojem su strašno tučeni i grozno mučeni. Jednog dana su ih gole svukli i izveli iz zatvora odveli na Belo brdo blizu Cazina, pobili zakopali a njihovo odelo ustaše su između sebe podelile. Cvijanovića Brdo - Slunj Milutin Lovrić zemljoradnik iz Cijanovića Brda u leto 1941. Pošto je volove prodao i pošao kući ustaše su ga još u varoši uhvatile, otele mu 10. Cetingrad - Slunj Iz Cetingradske opštine Slunj 1941. Crkveni Bok - Hrvatska Kostajnica Mladi župnik Avgustin Kralj, vatreni ustaša misionar i dušebrižnik, aktivno je učestvovao u prisilnom Srba, smatrajući da to radi u korist Boga, crkve i hristovog naroda. Svoj pregoran rad na prvođenju pravoslavaca u katoličku veru doveo je do savršenstva u selu Crkvenom Boku, 1942 godine gde je obrazovao horove, održavao mise i slično. Kada su oktobra 1942. Godine u selo došle neke ustaše, narod se uplašio , ali ih je župnik uveravao da se nemaju čega plašiti. Međutim tri dana docnije, iznenada jasenovačke ustaše opkolile su celu opštinu. Zajedno sa ustašama bio je i mladi župnik. Župnik je bio u mantiji, kaljav do kolena , jer je preko rosnih livada i oranica išao i pokazivao put ustašama kako najbolje da opkole celu opštinu da niko od Srba ne bi mogao da pobegne u šumu. Međutim ovaj nije župniku poverovao , iskoristio je gužvu i maglovito vreme, utekao u šumu i spasao život. Ustaše su pohvatale oko 2. Ovom grandioznom svedočenju nije potrebno nikakvo objašnjenje. Sam kolac koji je bio dug dva metra, virio je jednim delom skoro polovinom iz devojčina tela, dok je drugim delom bio u njoj samoj... Vrh koca je bio izbio iz grudnog koša na gornjoj polovini rebara. Ženu Anu Zlokopa našli smo potpuno unakaženu: njoj su bili odsečeni nos, uši i dojke. Boško Rok i njegova žena Ana bili su zaklani; oni su bili povaleni na zemlju tako da im se telo nalazio sa jedne strane a glave s druge strane podmetnutog panja. Glave su ostale na jednoj a tela na drugoj strani ovoga panja. Kćerki Damjana i Nace Rakić, staroj 15 godina presekli su dojke i kroz otvore proturili ruke u grudni koš. Kaže Petar Turajlić, lugar iz Crkvenog Boka. Čapljina U Čapljini odmah posle odlaska italijanske vojske 17. Svi su bili sami Hrvati, još istog dana uz pomioć i sudelovanje domaćih Hrvata i mislimana priredili su demonstracije protiv Srba. Taj dan su ustaše ubile sekirom: Stevanović Savu i Mitrović Jelku, seljake u njihovim kućama. Zatim su zapalili kuću Zurovca Pere i Dušana, zemljoradnika, Stević Čede, zemljoradnika i Škora Dušana, železničara. Isti dan ustaše su nekoliko Srba koje su našli u kućama, odveli u zatvore sreskog načelstva, odnosno ispostave, i tamo premlatili. U Čapljini i okolini samo u junskom pokolju ubijeno je 526 muškaraca, žena i dece. U noći između 25. Čokadinci - Našice Iz sela Čokadinaca u srezu Našičkom iseljeni su svi dobrovoljci, a na njihova mesta naseljeni seljaci iz Hrvatskog Zagorja Čuklinac - Kozarska Dubica Krajem 1941. Među njima je bilo samo nekoliko starijih žena, a ostale su bile mlade, a deca mala. Svi su oni preko zaleđene Save oterani u mesto , zatvoreni u jednu štalu i u njoj izgoreli. Kako su svi imali ruke vezane na leđima, a od silnih batina iznemogli, mnogi nisu mogli da sednu na zemlju, već su potrbuške padali. Viktor Tomić ih je nogama tukao i gazio po njima. Ustaše su u avgustu. U tom momentu mu je priskočio Viktor Tomić, udario ga železnom polugom po glavi tako žestoko da je odmah onesvešćen pao na zemlju. Da bi ga priveli svesti, polili su ga vodom, odneli u podrum, gde je bilo drugih zatvorenika, i tu mu pred svima najpre čupali kleštima nokte sa nogu i ruku, a potom mu nožem odrezali obe ruke zajedno sa plećkama, te je u najvećim mukama umro. U Šidu su Srbi užasno tučeni i na sve moguće načine zlostavljani. Domaće ustaše su ih nagonile da jedan drugome ližu krv iz rana, pa ih onda pustili kućama. Tako je u Šidskom srezu pojedinim selima bilo odrđeno da plate 100,150 pa i više stotina hiljada dinara. Selo Batkovac imalo je da plati 150. Razrez je bio učinjen prema imovnom stanju građana, tako da su pojedinci imali da daju između 5. Svakom Srbinu koji nije dao novac saopštavano je da se odmah seli u Srbiju, a celokupna imovina mu je oduzimana u korist hrvatske države. Ugledni trgovac Moldovan iz sela Jamena, nije doneo tačno naznačenu sumu u odrđeni čas, pa je zbog toga zaklan u ustaškom stanu u Šidu. Napomena: Verovatno selo Batrovac u originalu selo Batkovac. Slobodan Bošković učitelj iz Martinaca, Beograd 28. Zagreb: Nakladni zavod Hrvatske. Chicago: American Institute for Balkan Affairs. Zagreb: Sveučilišna naklada Liber, Školska knjiga. Edžvort: Srpska pravoslavna eparhija istočno-američka i kanadska. Gornji Milanovac-Priština: Dečje novine, Jedinstvo. Golgota Srpske pravoslavne crkve 1941-1945. Beograd: Narodna knjiga, Alfa. The Lord Byron Foundation for Balkan Studies. Novi Sad: Ogranak SANU. Beograd: Muzej žrtava genocida, Stručna knjiga. Stanford: Stanford University Press. New York: Jasenovac Research Institute. Bloomington and Indianapolis: Indiana University Press. Bloomington and Indianapolis: Indiana University Press. Beograd: Pešić i sinovi. Zagreb: Nakladni zavod Hrvatske. Bogoslovlje: Časopis Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu.
Tuesdays with Morrie - sa prevodom
Poslednji dan je uspela da dođe u vezu sa odmetnutim oružanim odredom, uvrstila se u njihove redove i aktivno učestvovala u ličkom ustanku. Međutim, veće nije uvereno da je Lukić učestvovao u planiranju zločina. Volim da osetim ljubav u svojoj blizini. Međutim, posle nekoliko godina usledio je I Svetski rat, gde palata postaje bolnica za Francuske i Srpske vojnike. Bilo je dosta skupocenih predmeta kao što su stare vaze i tapiserije. NAGRADE: I ovog meseca na nagradnom takmičenju FKV imamo tri nagrade, a to su dve nagrade koje dobijaju dva prvoplasirana takmičara za fotografiju i treća specijalna nagrada za najbolji komentar fotografije na sajtu. Nastavio je dalje starom stazom, a munja je ponovo sevnula i obasjala nekog starog lisca koji je pretrčavao put. I fotografije koje Filip izrađuje svojim Polaroid SX-70 fotoaparatom mi ih vidimo kao crno-bele, iako su one možda u koloru prema svom karakteru odgovaraju filmskoj fotografiji i funkciji koju ona ima u filmu. Neke su ubijali iz puške, drugima su vadili oči, sekli uši, nos, kidali nokte sa prstiju, parali majčinu utrobu i unutra stavljali dete, pa ih tako sve ostavili da u najvećim mukama umru. Za veću fotografiju kliknite posle toga na tu fotografiju desnim klikom miša i izaberite veliku za pregled.
[Kako pitati curu za vezu?|Plavi oglasnik hr zene|Masaža akcija]
Post je objavljen 19.12.2018. u 13:44 sati.