Izbegavao sam dugo
susret sa njom
znajući
da ima oštar pogled
i da biti ubijen irisima zenica
nije moja ambicija
A noseći masku od blata
krio sam se
po periferiji njenog vidnog polja
i slušao iz daljine
njene visoke potpetice
Ipak se desilo
da se danas ne čuju njeni koraci
Gazimo po okvašenoj glini
u koloni hodamo planinom
visokom dolinom
a ja hodam iza nje.
Ona je za mene uvek imala
izraz lica
otvrdle glinene maske
a kad je pala na zemlju
potok je potekao iz nje
Hteo sam staviti ruke
na njen stas
i povući je sa tla
lagano osetiti
prihvatanje bez glasa
i mogao sam sagoreti
čekajući da se ugase iskre
ispod njenih veđa
a ruke ne bih povukao
jer neispunjene tim dodirom
bile bi beskorisne
i lice ne bih okrenuo
ka praznini oko nje
dok ne napunim čula
njenim mirisom i dahom
i vrhom nosa ne oćutim
toplinu joj lica
i vlagu trepavica.
Hrabro izložen
njenim plamsajima kose
žegao bih od želja i nada
poželeo rukama izmodelovati oblik
oblačića pare koje kitovi izdišu
i njime joj obrisati isprljano lice
mogao sam naslikati kuću
odmah iza okuke ove bogaze
u koju bih se sa njom uselio
da snivamo rast borova
oko kuće i oko nas
kao da imamo
beskonačno mnogo vremena
lepi i postojani kao šuma
Ustala je brzo sama
i presekla me pogledom
a ja sam joj rekao
'Stara si i dobra kao šuma'.
Stojimo naspramno
U dubravi, na planini
stežu me drvenim prstima
hrapave boje stabala oko nje
hvataju mi se za dah
klizave nijanse trave i iglica
Pogodjen u oči
udahnuo sam nebo planine
toplo od sunca
i mirišljavo od borova
Kratkovide zenice potoka
razlivaju se po stazi
mašu trepavicama visoke paprati
zagledaju svaki kamen
šafrane i ljubičice
ali mene ne mogu pronaći
U mojem pogledu
šibljak čepića i štapića
svetlo i boje bi da fokusira.
I stojimo naspramno
a zemlja nas drži u mestu
vuče korenje iz naših stopala
i čeka da nas ubiju oči ili ljubice
čeka da potonem u zemlju
obezglavljen ljubavlju
ali čeka uzalud
Nije me razumela.
Šuma se udaljava iza nas
i ne osvrće se na našu golet.
Post je objavljen 09.12.2018. u 22:36 sati.