Ovo djelo je plod fikcije. svaka sličnost sa stvarnim osobama i događajima slučajna je.
Kliknuti na link i slušati originalni izgovor teksta
Ko kontrapiz tolomošima, i ne somo radi tega, na počietku dvodesietega vika
malomišćani su otvorili na škoju čitonicu koja je dobila ime „Hrvatska čitaonica“.
Na letratu ča je sačuvo uspomenu na tin don za puonćenje vidi se da se bilo
skupilo puno mišćanih (ma bez nijiedne žienske) isprid čitonice i po skalinima
butige i kuće targuovca kojin je prodovo komestibilu.
Pod tin imenon, Harvoska čitonica, priživila je Parvu svitsku gveru,
ma kad se posli tie gvere Austrougarska carevina raspala kako storo peča i kad je vitar
iz Amerike i Europe doni ovamo ideju o ujedinjenju Južnih Slavenih i stvorena
Daržava Srbih, Harvotih i Slovienoc – čitonica je dobila ime „Jugoslavenska čitaonica“.
Mišćani su tu čitonicu - kako su je uvik zvoli i pod jednin i drugin službenin
imenon - stimali i s rišpeton dohodili u nju .
Nasri sole bi je veliki okrugli stuol, okolo stola katride, na stolu dvi-tri novine,
uz mire bilo je nikoliko bonkih, a u jednemu kantunu vetrina s librima.
Na jednemu od mirih visilo je veliško zarcalo, a navar zarcala stola je sova raširenih kril.
I neka je sova bila balsamona, parilo je da ona svakega miri velikin očima i da
će doletit na glovu svakemu ča se ne darži regulih, jerbo se u soli ni smilo, ko u
tovirni, fumat, vikat, beštimat i igrat na korte, nego su se štile novine, igralo na
šah i šotovuoče razgovoralo i dogovoralo – u jednu rič čitonica je posli puške
skule bila drugo skula za mlaje i starije težoke, ribore i meštre od zanotih.
Meštar od skule nabavi je i tamburice i jednu berdu i uči mišćane svirit.
I dok su tamburice stole doma kod onih ča hi je meštar uči,
berda je onako gofasta i tieška, stola uvik u čitonici, u kantunu,
da bude pod ruku kad su tonci i da prati šenadura s armonikon.
Ma u čitonici se batila i pulitika i baš u vrime kad se glasovolo za
Mačeka i Jeftića u Krajevini Jugoslaviji nikemu špijunu kopalo je oči ča
je na berdi pisalo „Živila Hrvatska!“ pok je općinsko vlast nariedila da se tuo izbriše.
Ni se izbrisalo, nego je berda pasala lišo somo sa zalipjenin kartunuon
kojin je pokri te riči.
Malomišćanke su dohodile u čitonicu somo u poklade ko balarine, a malo
kad i s mamon na svečane tonce, kad su balarini pisali šaljivu poštu,
kako se tuo onda zvolo. A meju pošton za balarinke nošla se i kartolina za berdu
na kojuoj je pisalo:» Da ti ni kartuna ne biš izošla iz kantuna!»
Berda je posli, i bez kartuna, u Banovini Harvoskoj ostala živa i zdrava sve
dok u vihovitru Druge svitske gvere nisu pale bumbe na čitonicu, skulu i kuće
okolo i razorile tuo malomišćansko gnjizdo kulture i divertimienta, a meju
ruševinon nošla se i ranjena berda s puknutin žicima na svuome dalekemu vrotu.
Autor: Dinko Matković
Autorov blog: Insulano
prošti: Geomir
foto: Geomir
Manje poznate riči:
Komestibile = trgovina mješovitom robom
storo peča = stara krpa
stimali = cijenili
uz mire = uz zidove
parilo je = činilo se
u tovirni = u krčmi
gofasta = nezgrapna
šenadur = svirač
batila pulitika = tukla (bistrila) politika
pasala lišo = prošla bez posljedica
dalekemu vrotu = dugom vratu
Post je objavljen 20.05.2018. u 20:20 sati.