Najljepše pjesme se pišu svitanjem novim,
Ja tako nespretan kroz riječi i stihove plovim,
I ostavljam dušu papiru, papir sve istrpi
Nikada neću bit dizajner, tek onaj što krpi.
Nismo svi za velika imena i karijere,
Nismo svi stvoreni da budemo bombonjere.
Nikada nisam plakao javno, ne želim da me vide,
Nek misle i kad mi je najteže da dobro mi ide.
Protresle me neke odluke, neki sati
Pa sam uranio i morao ustati.
Moje su misli pisma bez primatelja
Teško je u ovim godinama steći prijatelja...
Post je objavljen 26.12.2016. u 04:24 sati.