....e na proliće 92-ge škola pri kraju, rat jebi ga, gine se na veliko, ja se tajno prijavija u vojsku, a stara mi ka odličnon očeniku bira koji bi fakultet upisa....tri dana posli mature dolazi poziv i postajen za 20 dana hrv. vojnik, ali i također materi za jubav upisujen fakultet. E tu još da napomenen upravo mi došlo pismo iz Norveške, očedu da dojden u nji igrat balun, neki fjord, Lofoten se zva, a gradić nekibsa S ne mogu se sitit, a ja(koja budala) ji odbija ponosno, kao žao mi je ali rat je iman važnijeg posla(još iman to pismo...). Metar i osandeset, 75 kila i gren u vojsku. Sam sebi izgledan ka specijalac iz američki filmova.. Danas s odmakon vrimena pitan se čemu sve to? Bi li manje vridija da san studira, danas znan da ne bi, ali tada..... Šta me tada vodilo......domoljublje.....avanturizam......dokazivanje....komu, čemu, zašto. Ma ko će sve to razumit. Uglavnon, vojsku odslužija, večinu na crti i to naravno svojevoljno.. Napokon se vratija kući misli stara, a ja se sad dobrovoljno i to tajno prijavih u brigadu. Ovaj put na teren odoh bez pozdrava, ostavija pismo na stolu u kući. Otpriline; Ja san na terenu, ne čekajte me, doću kad bude smjena... I opet se danas u sebi pitan zašto o ne nalazin odgovor, ali ničega mi nije ža.... Ipak su to lipi dani bili, mislin koliko toliko je li, dani ponosa i slave, hehe. Napokon, demobiliziran UNPA zone i slično, a ja na fakultet, hm stara došla na svoje....20 godina i krećen ma studij. Zgodan samo tako treniran nogomet, iman 72 kila i metar i osandeset. Iman i podsvjest koja me još uvik boli, svoju tajnu koju niko ne zna, od ženski bižin ka vrag od tamjana, a one za menon trču, svi oko mene jebači, sorry na izrazu, skoro svaku veče s drugon, a štaš takva smo ekipa, a ja sve uspješno izbjegavan. Bože moj, ne mogu, ne smin, neću, neću nikad imat curu nikaaaaaaaddd.. I tako dvi godine studija prošlo, a ja još uvik uspješno eskiviran. Svaki dan san u društvu s najlipšin curama u našen selu, ali na pristoj udaljenosti, muči dobro je govorin sam sebi, valjda neću nijednoj popustit....a možda bi se tija pridat, već su mi 22....
Post je objavljen 23.03.2016. u 21:29 sati.