Sama kao zvijer gonjena
kroz trnje i kaljuže,
pužem slomljena.
Uplakana, ostavljena, zaboravljena,
bez mrvica kruha, kamenčića,
sama sam, uplašena.
Hladno mi je!
Trebam sklonište,
Rupu u drvetu,
jamu u zemlji.
Grob!
Grob je moj krevet,
zemlja je moj pokrivač,
jastuk su moji snovi.
Sanjam!
Lijepo mi je.
Oprostite mi, ja vama opraštam.
Post je objavljen 21.01.2016. u 11:49 sati.