Sat pokazuje pogresnih 01.50, to je vrijeme od sinoc dok je tvoja topla ruka bila na onom gornjem kvadrantu moje butine, ono jedno mjesto gdje me strasno golica kada stavis ruku pa se mrdam a ti se pravis ozbiljan i pokusavas da me natjeras da ne zaspim dok gledamo film a ja zacarano gledam u sat i ako se skazaljke ne okrecu pokusavam da zamislim tu vjecnost mene golicaju ti tvoji prsti, Woody Allen se raspravlja sa prostitutkom, a soba se u ritmu ventilatora okrece u mojim grudima i ja udisem miris tvog parfema i pokusavam da zamislim kako ce od sutra tako mirisati moje majice i ja cu se toga sjecati dovoljno dugo dok se ne desi ponovo.
Ipak je 04.00 iako sat pokazuje vrijeme od sinoc, sve kere su zalajale dok sam te jako jako stegnula, dok si me jako jako stegnuo, pokusavajuci upiti tvoj miris koji je sada i moj i od 04.00 tako ce mirisati i sve moje majice.
Skidam plahte, prekrivace, jastucnice, skupljam rucnike, boce, ostatke od pizze, kutije od sladoleda, pepeljare.
Vrijeme i tako ne postoji.
Post je objavljen 10.08.2015. u 04:00 sati.