Dana 29.05.2013.g. nestalo je sve…
Srecom u toku dana je vraceno, osim zadnjih postova.
Ponavljam poslednji post od 25.05.2013.
"Besmrtna pesma" - Denisova omiljena pesma koju je nosio sa sobom... 27.05.2005. godine sedeo je u tuzlanskom kaficu “Kazance” sa svojom kolegicom i prijateljicom Selmom…
Napisao je na engleskom posvetu: "Secanja zive zauvek… posle mene mene secanja ce ostati" i dao Selmi…
Sahranjen je 27.07.2005. godine… dva meseca nakon napisane posvete… a nije napunio ni 26 godina…
Secanja zive zauvek Sine moj… "Ako ti jave: umro sam, ti znas, ja to ne umem"
Kazu: "NAJVECI je onaj ko OPROSTI" …
Ne, ja nisam najveca… i NECU da budem najveca…
Ja sam NAJMANJA… i ostacu najmanja - NIKADA NECU OPROSTITI!
Zlocin koji su ucinili, zlocin koji su krili, negirali, zataskavali na sve moguce nacine i o kojem jos uvek LAZU, cak i pod zakletvom, ne moze i NE SME biti oprosten, NIKADA!
Komentar 26.05.2013.:
Draga Nevenka,
Sjećanja su jedina koja nam ostaju, poslije svega...Samo što je jako bolno sjećati se kako je bilo, razmišljati kako je trebalo biti, kako bi bilo kad....Sjećanja bole ali naravno da će živjeti dok živimo i mi.
"Trebalo bi ubijati prošlost sa svakim danom što se ugasi. Izbrisati je kako ne bi boljela. Lakše bi se podnosio dan što traje, ne bi se mjerio onim što više ne postoji. Ovako se miješaju utvare i život, pa nema ni čistog sjećanja ni čistog života." (Meša Selimović)