„Očaran neverovatnom krasotom krupnog snega što je padao budeći svojevrsni doživljaj običnog a magičnog ponavljanja, sasvim usporavajući na ćoškovima zaleđenih pločnika veoma lagano se spustio niz Ataturkov bulevar. U potonjim će se godinama pitati zbog čega će lepotu snega u Karsu, prizore što ih je video lutajući zavejanim trotoarima grada - tamo negde dole troje dece guralo je sanke uz uzbrdicu, a u izlogu fotografske radnje „Svetlost“ odbleskivalo je zeleno svetlo jedinog karskog semafora - zauvek u sebi nositi kao žalosne i nezaboravne razglednice.
* * *
A jednu odrednicu na 324. strani istog toma Enciklopedije života (M-S), pažljivo je pročitao.
SNEG. Čvrst oblik koji voda u atmosferi poprima dok se kreće, pada ili diže. Obično se javlja u formi lepih kristalnih zvezdica šestougaonog oblika. Svaka kristalna pahuljica ima sebi svojstvenu šestougaonu strukturu. Tajne snega su od davnih vremena izazivale čovekovu pažnju i divljenje. Da svaka snežna pahuljica ima jedinstvenu strukturu prvi je, godine 1555., u švedskom gradu Upsali, ustanovio sveštenik Olaus Magnus ...“
Orhan Pamuk, Sneg, Geopoetika, Beograd, 2007.
Post je objavljen 08.02.2015. u 15:55 sati.