Marketing
Ni kap
Vidiš mi ti probušimo želudac u njega stavimo cijev(Peg), preko koje se hraniš . Razmisli do sutra, jer bi trebao potpisati odobrenje za tu operaciju , u slučaju da se dogodi nešto. U panici sam zvao mamu, koja je taj dan radila Njoj sam odmah rekao da ništa ne potpisujem, jer mi je dosta operacija. Operacija srca( ugradnja zaliska) o 7 sati, traheotomija, vađenje 5 ili 6 zubi stvarno dosta u pet mjeseci zar ne? Kukavica sam priznajem.
Odmah sam znao da ne dam svoj potpis nikom , makar on bio samo X ili otisak palca. Po bolnici, pa tako i po reanimaciji, kruže predstavnici farmaceutskih kuća. Toga jutra su došli neki predstavnici, koji te samo piknu u prst i taj aparat odmah pokaže sve traženo u krvi.
Nakon vijećanja, skužio sam da svi gledaju u mene. Valjda sam jedini tamo od pacijenata mogao uspostaviti vizualni kontakt .Nakon par minuta evo ih u mojoj sobi. Hoćeš li dati prst da ti izvadimo kap krvi? Naravno, uzela je medicinska sestra sestra tu iglicu i primila moju ruku. Kad bi me pokušala ubosti, ja bi izmakao ruku. Taj predstavnik je izgledao ,kao da je došao sa pauze iz Sabora . Daj prst! Ne dam! Vadili su mi krv kao vampiri: iz svih mogućih vena na ruci, stopala, boli su me kao da sam švicarski sir . Nevjerojatno bojao sam se dati krv iz prsta, ali sam tu kap na kraju ipak dao.
U vrijeme ručka donijela je sestra Suzana , meni propasirani ručak. Više nisam imao kanile( klopa nije imala od kuda letjeti okolo), pa mi se i glas vratio, ali sonda je još uvijek bila moj modni detalj. Slina mi je doslovno stalno curila, ali kad sam vidio ručak, mislim da je trebala ona kotluša za moju slinu. Taj sam ručak pojeo ; uz pljuvanje naravno. Serem, pišam, jedem, ma kakav Supermen, jer to sam bio ja…, još da sam mogao letjeti.. Na kraju svega došao je šlag , ledeni šlag naravno
Post je objavljen 10.08.2014. u 10:32 sati.