Pada sine, ne staje kiša ovoga ljeta. Proplakalo nebo nad našom tužnom dolinom, plače, plače i plače. Neki su jako nesretni zbog toga, ne mogu uživati u ljetu, suncu, kupanju, moru. Meni kiša nikada draža bila nije nego što je sada, donosi smiraj na moje mokro lice, ispire moje suze pa nitko ne zna jel' to kiša ili su suze. Ne, nisam ja sretna zbog kiše, ali ona smiruje moju tugu, čini mi se da nebo plače samnom. Prođe nam godina bez tebe, mami kao jučer bilo kako si utrčao u kuću, milo moje. Pusto je sve bez tebe...ne mogu to ja riječima opisati, ne postoje te riječi koje mogu opisati nedostajanje. I neka pada...neka donosi smiraj majčinoj duši, neka pada da nitko ne vidi suzu u majčinu oku...nek pada. Volim te sine, šaljem ti nevidljivi, lepršavi u visine pun nježnosti i majčinske ljubavi.
Post je objavljen 30.07.2014. u 22:02 sati.