Nikada više, Boki moj,
radosti u našoj kući,
odnese sreću u raj svoj,
k nama ne želi nitko ni ući.
Svi se boje bola i tuge,
a ja im ga ne bih dala,
od kad' si poletio iznad duge,
nema smijeha, nema šala.
Osmjeh je umro, s tobom ode
a ti si se smijao, danju i noću
čekamo da dođeš u pohode,
makar u snu prekineš samoću.
Da se majka barem u snu smije,
da joj još jednom srce poskoči,
da se hladna kuća zagrije,
da vidim tvoje zelene oči.
Tvoja mama
Post je objavljen 31.03.2014. u 22:55 sati.