Danas je bio za mene jedan strahovito težak dan, od jutra sam u mislima s tobom. Ne znam zašto dođu ovako nepodnošljivi dani, dani kad se slomim potpuno, kad nema smisla, kad ponestaje nade. Znam da život ne može biti nikada više kao što je bio. Otkinut si naprasno iz mog života, iz našega života, iz naše kuće. Teško je jer se nikada nismo razdvajali, uvijek smo bili svi zajedno, a sada tebe najednom nema više. Obilaziti tvoj dom je samo surova spoznaja, da si se bar preselio nekud od kuda mi se možeš javiti, poslati poruku, da ti mogu samo čuti glas. Na žalost, sve je nestalo...dolaze mi trenutci kad molim Boga da ja dođem k tebi, da te tamo nađem. I neću danas puno pisati, nema smisla. Bol je danas prevelika, ja se osjećam jako loše. Sutra bih trebala putovati, opet moram uložiti dodatni napor...ni to mi ne čini nikakav pomak, samo pokušaj promjene. Volim te dijete moje, željela bih da ti mogu napisati da sam sretna, da ima radosti u mom životu, ali se bojim da to nikada više doživjeti neću u pravom smislu, da je radost otišla s tobom zauvijek. Šaljem ti onaj lepršavi u nebeske visine, nedostaješ mi...
Post je objavljen 06.11.2013. u 20:37 sati.