Marketing
Čekam
Sjedim sama, čekam, a ne znam što čekam. Nadam se, ludo se nadam da je ovo neki ružni san, koji sanjam dan za danom. I nikako se probuditi ne mogu. Živim li ja u snu ili javi, što god da je, nije lijepo. Niti je lijepi san, niti je lijepa java. Tko može prihvatiti bolnu istinu. Ja to ne mogu, ja to ne želim znati...ja još čekam da se vratiš kući. Samo si otišao na dalji put i ti ćeš se vratiti, zar ne? Ti ne bi nas ostavio da nam se ne javiš, ti si previše volio svoju obitelj. Sve smo bili jedni drugima, ne može se samo tako odlaziti bez oproštaja, bez pozdrava. To mi nismo naučili tako...nismo naučili povrijediti jedni druge. Jel' se ti ljutiš nešto na mamu kad se ne javljaš? Pa svaki dan ti pišem, zvala sam te danas, isključio si i mobitel. Nemoj, znaš da sam u brigi. Uvijek si se javio, posudio mobitel od prijatelja kada nisi imao novaca na računu, samo da mami javiš da ne brine. Sine mili, ja ne mogu više čekati. Mami će se srce slomiti od brige...zoveš li ti mene k sebi. Reci, samo reci...što god želiš ja ću učiniti za tebe, samo da promijenim ovo stanje u kojem sam sada. Sve će biti bolje i lakše nego ovo. Javi se mami, ja ću čekati, ja ću uvijek čekati. Mama nikada odustati neće.
Post je objavljen 08.09.2013. u 00:16 sati.