Hej sunac moj, evo mame. Mama vrišti, srce se kida, nema te sine, nema te, nema. Kako majčinom srcu reći da te nikada vidjeti neću. Mjesec dana danas teče, a mama svaki dan teže nosi. Mili sine moj, ja ne znam kako, ja ne znam zašto. Zašto ti, zašto baš ti? Pa ti si tako želio živjeti, ti si bio pun života, mladosti, sreće, ljepote. Nemam ti što danas reći, osim da mi toliko fališ, da mi se čini da neću preživjeti. Pa neka govori tko god hoće, što god hoće, gdje god, kad god. Za mene utjehe nema, moju tugu ne zna niko nego ja i Bog.
Tuga je velika do neba. Mislim da i nebo danas osjeti moju bol. Ja bih tako rado da se mogu nasmijati, znaš da sam i ja bila nasmijana, tako bih voljela da se mogu radovati, da znam da je tebi sada dobro. Ne mogu to znati kada nećeš da mi kažeš, a samo mi je to važno. Da je tebi dobro, ja nisam bitna. Ako mi dođeš i kažeš, dobro sam, lijepo mi je, ne tuguj majko ja nikada više zaplakati neću. Nemoj me pustiti da moram čekati dok ne dođem k tebi. Želim sada to znati, sada mi je to važno.
Post je objavljen 02.09.2013. u 19:50 sati.