Marketing
SVI NAŠI SVECI !
Na blagdan svetoga Vida, koga mi u Pag više ne slavimo, ali jednako tako niti pažani, niti kolanjci ki su me na portalu BNB napadali za obnovu crikvice ovoga sveca, nisu u međuvremenu ništa ucinli da se taj vridni spomenik kulture stavi u funkciju, za ku je naminjen, a ta je da na blajdan svetog Vida častimo toga sveca. Uvik je najlakše lajat i drugoga napadat.
Nema mista na ovoj Jadranskoj obali ki ne slavi nekog sveca. Pa kakve su to fešte. Sve je u funkciji štovanja toga sveca. Samo mi u Pag nemamo feštu niti jednoga sveca. Mi čak ni na dan patrona grada svetoga Jurja, nimamo feštu. Poša san pogedat ca se dogaja na fešti svetoga Vida u Riku. Ca reć?! Ta cervena Rika u kojoj do pred dvajset godišć nisi smi ni spomenut crikvu, danaska gradonačelnik kroči na čelo kolone u procesiji svetoga Vida.
I na misu je bi ku je ovo godišće predvodi Porečko-pulski biskup mons.Dražen Kutleša. Procesiju prati Gradska glazba Trsat i Bokeljski kapetani, izviđači, puk ovoga grada i njihovi gosti. Ca mislite da nisan naleti i na pažani i na kolanjci? Ne more se to dogodit.
Ca reć za "Fijumanku"? Ona je dobila karakter međunarodne regate. Sve je u znaku Europske Unije, štandovi svih zemji ke pripadaju Europskoj Uniji. Koliko se ovi dani ostavilo šoldi u Riku, neću ni mislt na to. Veceraska će sve završit sa vatrometom i velikim glazbenim koncertom u čast svetom Vidu. Mi u Pag koga častimo. Nikoga. Ca će namin ki.
Triba bi reć par besed da je moj godišnji odmor prošlu nediju, doma sverši kao godišnji "umor". Koliko san ima posla oko veza za kaić, neću više trošit besede. Jedna znakovitost svega je bila reakcija moga oca, koga nikada u životu nisan cu, da je reka besedu protiv nekoga. Ovoga puta je čak zakuni. Reka san mu:
- Tata, to Tebi ne triba pogotovo ca ćeš se sada morat ispovidat i odrišit grisi.
- Ne mogu verovat sinu moj da Ti to ciniju.
- Neka ciniju ako ih to veseli, vidit ćemo ki će više zdurat.
Bovica je ukradena, to tvrdim pred sveukupnom javnošću jer je konop prerizan, to se lipo vidilo i to pri samom verhu. Kadena i anel ki je bi na kraju kadene za tiramolu, probijeno i ukradeno. Morebit, da ja to san sebi kraden bovice i kadene.
Nakon svih pokušaja, kaić je porinut umore, Matea sam pove do starog tranbulina, pa ispod mosta, do Mandrača i nazad do veza. Matea je najviše penta interesirala. Kaić stoji na vez do dolaska u Pag, za ki' dan.
Subotu i nediju san poša u Vodice, košarkaški šport me još jedan put veza, da se družin sa tin dragin judima, ki već vridno a neki zajedno smanon već 32. godišća daju pečat tome športu. Ima san tamo jedno predavanje za fizioterapeute i doktore ki su članovi košarkaških klubova. Taj tečaj je njima potvrda da moreju dogodišća obavljat svoje funkcije u klubovima i bez problema sedit na klupu.
Naravno da san se siti i pokojnog Dražena i stavi sliku u svoje predavanje. Di se neću Dražena sitit. Sa njin san poce u ovome športu. Još uvik cuvan uokviren dres ca mi ga je da nakon ca smo postali kadetski prvaci bivše deržave.
Sve me je to sitilo, da je u Pag nekad vlada veliki interes za košarku. Kunteja je bila predvodnica toga športa. Točno se košarka igrala iza kuće današnjeg gradonačelnika. Ja ovde neću nabrajat ki su sve igrali košarku u Pag, ali ću jednon slikon, sa još jednin iznenađenjem sitit svih onih ki misliju da govorin pizdarije, kako i obično. Ca je to strategija športa? Morebit ova tema bude novoizabranog gradonačelnika interesirala. Morebit da neki nešto i zna ca je to.
Ca se tiće turizma u Vodicama, da još povucen tu paralelu, to je za neopisat. Ono ca je doli, kao da je serce lita. Ca je onda po liti, ako je sad ovakva gužva?
Moj kum Ivo Burin, barba Žorži Matešić i Tonći Mirov, dva perva rojaka, su mi pomogli da kaić parti umore. Susedi su susedi uvik od ruke, ali mi smo na Goliju uvik bili takvi. Kum me svituje da više ne mećen kadene i anel od inoxa, jer da ga ni dogodišća neću nać. Ca ja tu više moren. Da obavijestin policiju, pa da se rugaju smanon.
Za kraj samo jedna poruka onome ca mi je mejlon, poruci da ca se mercin sa latinskin, i da san prepisa od knjige epitaf Marka Laura Ruića. Ako ne nosi očali kako i ja, more i sa ove slike dignut ca piše na ploči.
Jedva cekan da pasa ovih par dan da dojden doma, vajda će me kantica, (nema više bovice), cekat na misto da partin put Rucice.
Post je objavljen 15.06.2013. u 22:09 sati.