Pregled posta

BRIŠKULA I TREŠETA

Na portalu BNB pred dvi godine objavi san tekst, ki su judi rado čitali i komentirali. Ove dane paški portali donose vijest da će se opet održati 2. otočki turnir u trešeti i briškuli. Turnir će se održavati u konobi "Bile" petkon, suboton i nedijon, a turnir će pocet 16.11.2012.
Red je da na svom Blogu prenesem taj tekst o trešeti i briškuli.

Ki se još spameti kortila na Uhlinac, omiljenog okupljališta paških penzjonerov, ako ne, možda Vas ova slika torna u to vrime. More bit da su ovde Vaši dedi i oci, ako ih poznate javite, se. Dugi i tepli dani, pomamilo bi paške penzionere uhlad na kortil, bevandu pit, briškulat i trešetat, na brige zaboravit, u društvu se rekuperat, pa se i pokarat, ne se uvridit, uvik se šulacat. Jer život je ka i lišina, zoveš trice, dojdu fanti, posli briškule, trešeta, uvik isti kanti.

Trešeta (izv.tal.Tressette). Ded Madona uci me je, da se «trešeta» igra sa «trieštinskim» kartamin, u «macu» je 40 karat, po istim pravilima, sada su se ta pravila izminila i svaki ih tumači na svoj način, ali po dedovu, igra se do 41. punta, uz akuživanje, i sa frankon karton se zove vanka. Svi igrači mišaju i diliju karte. Karte se diliju kontra od škvera na leroju. Nakon mišanja karat, prethodni prediže kartu ili «tuce», po macu. Ako su karte predignute, dili se svakom po 5 karat naizmjenično, nakon drugog puta svaki igrač ima po dest karat. Ako su karte tucene, on ki dili odlucuje oće ih dat pet ili odma svih deset. Ako neki igrač dobije tri sedmice (tressette, tri sedmice, trešeta) po tome je igra i dobila ime, ima pravo tražit da se mišanje ponovi. Postoje cetiri žoga, kope, špade, baštoni i dinari. Svaki žog ima karte od 1-7 i od 11-13. unutar žoga najjaca karta je trica (3), pa duja (2) i na kraju ašo (1). Onda redom gre kraj (13), pa kavalo (12), i fanat (11). Za kraj gredu karte od 7 do 4 i znaju kao franke karte odigrat nekada pobjedničke punte. Tri bele cine 1 punat. Ašo se broji kao 1 punat (bod), trica i duja vride 1 belu, a karte 4-7 zovu se "lišine" ili "škart" i ne nosiju punte. Kraj, kavalo i fanat vride 1 belu. Ima ukupno 11 punti, pri čemu zadnji punat dobije igrač koji nosi zadnju ruku (ultimu). Akuživanje. Ašo, trica i duja istog žoga predstavljaju napolitanu i nose 3 punta. Pored toga 3 ili 4 punta nose 3 ili 4 ista aša, duje ili trice (npr.: 3 aša). Obično se akuža prije nego ca igrač hiti prvu kartu, kad je njega red igrat (u pervu ruku), dok postoji i varijanta u kojoj je dozvoljeno akužanje tijekom cele igre (u pravilu također kad je igrača red hitit kartu, prije nego je hiti). Njavažnije je napomenut dok se igra trešeta nema govora. Govoriju da su trešetu izmislili mutavi. Sve ca se može je strišo (koji žog oćeš da ti tornan), i bušo (uvati najjacon kartom i tornaj mi žog).

Briškula (izv.tal.Briscola). Za razliku od trešete, u briškuli se dile tri karte. Nakon podiljenih karat, jedna se okrene licem prema gori i na nju se stavlja preostali mac karat. Okrenuta karta ispod maca je žog u ki se igra. Taj žog je jaci od svih ostalih karat, to je briškula ili adut. Najjaca karta je aš (1), pa trica (3), onda redon kraj (13), kavalo (12), fanat (11) i daje od sedmice prema duji (2). Za aša ili tricu još se rece karik(g). Aš se broji kao 11 punti (bodova), trica vridi 10 punti, a karte 2 i 4-7 zovu se «lišine» ili «škart» i ne donose punte. Kraj vridi 4 punta, kavalo 3, a fanat 2 punta. Ove zadnje 3 karte sa slikama, se u briškuli zoveju – figure ili punti. Ima ukupno 120 punata, tako da partida može sveršit i neriješeno, a za pobjedu je potrebno skupit 61 punat
Briškulu pocimje igrač komu su prvom podiljene karte. Hićena karta predstavlja žog u kojemu se igra ta ruka. Igrač s najjacom kartom te ruke, kupi karte, prvi uzima novu kartu s maca i zapocinje novu ruku. Prva hićena karta može se «ubit»: jacon karton istog žoga ili bilo kojon briškulom. Ako je ruka dobivena uz hićanjem karika, to se zove «štrocat». Npr. za igrača koji je na briškulu svog druga, u dobivenoj poziciji bacio karika, kaže se da je: «štroca' karika». Specifičnost igre u parovima jest da je dopušćeno govorit unutar para za celo vrime igre osim zadnje ruke. Kada igrači peškaju zadnje karte s maca, svaki govor mora fermat. Međutim tada par paru pruža svoje karte, koje se pregledaju i zatim vrate, pa se u tišini odigra zadnja ruka te partije, nakon čega se pristupi brojenju dobijenih punata i proglašavanju pobjednika te partije. Igra se na 4 dobijene partije. Evidencija o pobjedama se vodi tako da se na papiru nacrta jedna okomita crta i preko nje 4 vodoravne crte. Za svaku pobjedu označava se crna točka na strani pobjednika. Ako jedna strana završi partiju sa 4 pobjede, u 4 odigrane partide – to se zove «cesaj».

,

Osobitosti igre:
Osobito je interesantna igra parova, jer je dopušćena komunikacija, ali i tajni znakovi tzv. «moti». Osobe koje cine jedan par su «kumpanji» ili «drugovi». Drug s drugom ima, ili prethodno dogovara tajne znakove kojima daju do znanja kakvim kartama raspolažu (davanje sinjala može biti i falšo).
Uobičajeni moti su:
široko otvaranje usana nakratko – označava karika,
nakratko napućiti usne – označava asa od briškule,
namignuti – označava tricu od briškule
podizanje obrva – označava kralja od briškule,
podizanje jednog ramena – označava kavala od briškule,
pokazivanje vrha jezika – označava fanta od briškule,
lagano udaranje prstom po svojim kartama – vlasnik ima malu briškulu
Dakle, moti mogu biti i namigivanje, znakovi ustima, obrvama i razne pomicanja lica i tila, a svrha im je da protivnički par ne dozna koje su informacije motima razmijenjene, ili zavarati protivnike. Uobičajena komunikacija svodi se na kratke poruke: «karik», «lišo», «punti», «briškulu», «briškulicu», «malu»…i predstavljaju upute igraču u paru, koju kartu hitit u tom trenu. Partije strastvenih igrača, ponekad se igraju za piće ili «kilo pecenoga»…u kojim slučajevima partije karata imaju poseban emotivan naboj, a više put su zacinjene prigodnim «beštemjamin» (psovkama) i gestikuliranjem u skladu s paškim temperamentom, ali uvik u granicama pristojnosti i bez osobnih uvreda. Tajne dobre partide sastoje se u pamćenju prethodno odigranih karata, zbrajanju i pamćenju dobijenih punata i savršenoj koncentraciji na igru. U briškuli više puta bude presudno, tko će peškat donju kartu briškulu, pa se lukavstvom u odigravanju predzadnje ruke nastoji navesti protivnika dobiti tu ruku i prvi peška, odnosno navesti protivnike u situaciju da igraju prvu ili drugu ruku, ovisno kako je povoljnije u situaciji.
Tako naši penzjoneri uživaju u vještini igranja trešete i briškule. Dan bez trešete i briškule, je ka i dan bez kruva.


Post je objavljen 15.11.2012. u 00:21 sati.