Pogledi okoline ubijaju nas bolesnike.Svakim novim korakom u javnosti; pitam se "Da li me tko gleda?".U prolazu se osvrčem da li me tko gleda, da li mi slina curi iz usta..., postavljam si previše pitanja.Vjerovatno ljudi žive svoje živote i nemaju se vremena osvrtati na mene.Zdravim ljudima normalno je otići u trgovinu, a meni koda je trgovina ograđena ko neki logor, u koji imam neki strah uči.
Bojim se pogleda pitanja i žamora baba iza mojih leđa.Hendikep je nešto sa
čime ću se morati nositi cijeli život.Moram si utuvit u to malo mozga što mi funkcionira, da me boli ona stvar za to šta ljudi misle o meni.Kad odem jednom u trgovinu, pitat ću se:"Da li će me na blagajni razumjeti?"
Uf nije lako biti drugačiji Budi svoj,pa makar i različit..