Marketing
DA SE NE ZABORAVI - TRGATVA
Ima li fešte bez vina? Nima – jednoglasno bi odgovorili svi oni ki znaju ca je grozje i ca se od njega može ucinit. Štajon je od pobiranja grozja, pa se ni za cudit da se spametin besed i užanci ke su hodile uz terganje.
Tergatva je stara beseda, a kod nas se dupera od kad je i tersov. U standardnom hervatskom jeziku tergat bi značilo nešto kidat, raskidat, pa imamo još i potrgati, rastrgati, a kad je grozje u pitanju onda se rece berba grožđa. Kod nas se jednostavo rece – terganje. Jer smokve se ne tergaju, nego pobireju i zato se beseda tergat dupera jedino za grozje.
Ca je sve duperalo za terganje? Tribali su kosirići i bertvolini, šperta za mećat grozje u nju kad ga se poterga, misi ili stačica di se grozje mećalo kad bi ga se potergalo. Neki su znali odma upoje grozje zimastit i to se mastilo sa nogamin. Oni ki su imali torkul su mastili grozje u konobu. Posli su došle i makine za mastit grozje.
Parićivanje za trganje uvik je bi veli posal ki je u kuću cinlo velo parićivanje. Tribalo je parićat bacve, staćice, šperte, mihi, kosirići, torkul. Prije nego bi se bacve ponile namore, na štanjivanje, tribalo je nabit obruci. Stari hićeni obruci smo takali po Katinamin. Katine su bile galerija poštivanih bacvi jedne do druge i mora si vodit računa da uvatiš misto. Sve se to moralo dobro stanjat, prije nego ca bi se potergalo. Koliko smo mi dica na Katine samo dešpetov ucinli. Koliko je tapunov sveršilo umore, pa ti nalivaj bacvu od nekoliko tolitri, ponovo. Svas se taj posal cini sa puno jubavi, jer su naši judi zanli da se grozje mora dobro spravit, da bi se pilo i dobro vino.
Kad je to sve bilo parićano, cekalo se dan kad će se poć tergat. Vridnim rukamin uvik uz pismu i dobro nabrušeni kosirić sve je hodilo ka po loju. Svaki je zna ca mora cint. Grozje se mora dobro ocistit da samo zdravi grozdi ostanu za dobro vino ucint. Dok se tergalo, ded je uvik broji šperte i racuna, je boje ovogodišće ili lani. Sve bi se to ukrcalo ukar i vozilo doma, di se cekalo da se to grozje dobro smasti. Onaj drugi del, a to je ucint dobro vino, to je druga štorija.
Za kraj moran reć da se uvik tergalo u velikom zajedništvo. Cela fameja i prijateji, kumovi svi su bili od ruke kako bi se taj posal ucini kako Bog zapovida. Ni bilo kuće ka ni imala za tergat, ki više, ki manje, bilo je judi ki su imali i preko deset tolitri vina, a morebit i više. Judi su najprije cinli vino zasebe i svoju potribu, a ki je ima više, vino je prodava u svojoj toverni.
Panji su bili znamen celoga otoka od davnina i verujen da će i naprvo. Sa panjima i od panji se živilo, sa njima kumpanjalo, puno lavralo i zato su još uvik u sercu paškog težaka. Nadajmo se da će panji i daje ostat važan simbol i potriba za onih ki su sad i ki će doć za namin.
Više se ni ne sićan kad san zadnji put u Pag terga. Moje se terganje svelo na sv.Martin u Istru od kuda je Tea i veselin se svaki put kad moren doć pomoć tergat, jer me to torna u ditinjstvo.
Post je objavljen 23.09.2012. u 15:00 sati.