evo mi starost a da nisan oćutija
dođe prid vrata i uđe tiho u kuću
preskočivši prag ka i ja nekada mlad
starost ah starost pa to je ona bola
šta mi odavna već šeta puteljcima žila
okolo oka pa doli do peta
ulazi jaka silazi drska
sivne li naglo u mozgu i živcu
skoro bi reka nema više ni šipka ni loze
u dubini sna ni u pojilištu nade
mrače se misli i oblaci gusti
kišeći kišu sporo se miču iz dolina
mogu vam reć jedva čekan susret sa smrću
kako je zovu a spasonosna žena sigurno jest
Jure Gospodinov
Post je objavljen 22.07.2012. u 08:37 sati.