Marketing
Opet sam se prežderao danas. Dan je počeo s knedlama, volim te knedle sa šljivama jer me furaju na djetinjstvo i taj neki mir koji sam osjećao. Za razliku od današnjeg dana koji je bio totalni nemir, ne ono u smislu akcije i ostvarenja nekakvih ciljeva, nego više u nekakvoj nesigurnosti i preispitivanju samog sebe. Čokoladu sam počeo jesti u neko doba dana, pa sam sam sebi rekao da nisam normalan, pa sam prešao na krvavicu. Do ručka sam bio već poprilično sit, ali sam i ručak pojeo, faširano i brokula, fino, ne moš' da ne pojedeš, zapravo možeš ali sam guto više jer sam bio lud, nego što sam bio gladan. Kažu da hrana smiruje, ja bih rekao da više umrtvljuje, ali poslije više nisam ništa jeo, malo si puštao glazbu i tako, razmišljao o svemu i svačemu. Furao bih neki svoj film, pa sam razmišljao što bi to bilo....bio bih Raspućin (heh, sa 'ć'), bio bih Tarzan, bio bih Lun, kralj ponoći, ali sve su to ludosti, kad trebam biti neki normalan pajdo, a to je možda i najteže za biti. I siguran u sebe. A što daje osjećaj sigurnosti ? Nekakva sloboda i neovisnost, ali čovjek je onda apsolutno slobodan i neovisan tek kad je mrtav, onda više ne treba ni zrak, ni iće, ni piće, toliko slobodan i neovisan baš ne želim biti, bar ne još. Kakve su to mantre, uf, treba samo biti, onako najbolje što znaš, pa onda kako bude.
hahah, kako su ovi čupavi 
Post je objavljen 09.02.2012. u 23:30 sati.