Bila sam kod E., lakirale smo nokte. Bila je i A., sestra, moja. Ja sam malo tudum za te ženske stvari, prirodno zakinuta, netalentirana. Ali eto, trudim se. Možda bude nešto od mene. Čak sam si i cvjetić zalijepila (nisam znala ni da takve stvari postoje), iz drugog pokušaja doduše, ali eto, botanički. Uklapa se u moju pojavu.
Gledale smo snijeg kako pada i razmišljale kako bi bilo super spustiti se na dupetu nizbrdo. Moja ulica je jako brdovita (zadnja slika). Kad sam imala manje godina u nogama, onda smo se sanjkali niz to brdo. A onda su počele ralice vozit. Bezveze.
Čudne stvari.
I krenule smo doma. Inače, kada idem kod E., često tamo idem u pidžami (i ne, nije neobično da me vidite kako po dvorištu/ulici hodam u pidžami/kućnom ogrtaču usred bijela dana, sexy, znam). To mi je nekako normalno, taman sam se bila otuširala i zabundala. Obukla sam i sestrine buce za skijanje, to mi je totalno otkriće danas. Ralica još nije prošla, a snijega stvarno ima. Bacila sam se nasred ceste i napravila sam anđela u snijegu. U pidžami.
Godinama nisam radila anđela u snijegu. Trčala sam kroz snijeg sa A. i u dvorištu sam napravila još jednog.
Ukupno dva anđela.
Volim snijeg, jako volim snijeg, ali ne volim zimu. Čeznem za proljećem, jer stalno, neprestano mi je hladno. I ta zima tako nekako izvuče čudne stvari iz mene. Zato volim proljeće i ljeto i jesen, jer toliko je distrakcija oko mene, toliko je toga što me zaokuplja svake sekunde.
Da, anđele sam radila. Baš me zanima hoće li ih ujutro još biti...
Post je objavljen 07.02.2012. u 02:54 sati.