Marketing
Ovih dana se sve teže ustajem, pa se pitam ima li to veze s vremenom, malo je zahladilo, pa se onom medvjedu ne ide van iz kreveta ili što ....zakasnio sam s ustajanjem da mogu normalno jesti, pa sam onako usput pojeo malo graha i složio sendvič od kobasice i sira, iako sam se trebao dobro najesti ujutro. Zato sam za ručak bio polulud opet, ovaj put špageti, toga se isto volim prejesti, minimalna doza tri tanjura ili ona neka velika zdjela i sve to obilno posoljeno s parmezanom. Jučerašnji učinak, tanjur i pol. Dosta je teško ustati se od slatke papice, ali dosta pomaže to razmišljanje o tome što ću tu napisati. To je nekakva autokontrola koju nisam imao ili osjetio dugo, kada sam kao klinac izlazio i imao onaj neki osjećaj srama za ono što radim, kada se i kakav vraćam kući. Tada sam znao što je dobro, a što loše, možda znam i sada, ali me više nije briga za to kakav i kada dolazim kuć', a kada nikakav dođeš kuć onda razlika između onog što je u redu i što nije više uopće nije bitna. Zapravo nije bitno ni kada dolaziš, nego kakav, eto, svakakve misli mi kroz glavu prolaze kad počnem razmišljati što ću tu upisati. Najradije bih pisao kako sam tulumario dan prije ili bio negdje u tunguziji, ali ne mogu, jer i tulumarenje i tunguzija koštaju, a da bi si te neke gušte priuštio čovjek mora nešt raditi, a kad u glavi za cilj ima samo krevetac, onda nema ništa od ničega. Zapravo i to nešto što čovjek radi bi trebalo biti gušt, samo treba raditi ono što misliš da treba. Zapravo je sve to dobra fora, ustajanje, obavljanje i na kraju uživanje u obavljenom, jer kad čovjek nešto dobro napravi ili isfura neku svoju ideju, osjeća se jako dobro, a i veslica koja mora uslijediti onda bude prava. Tko o čemu ja o veselicama, heh, moraš imat' nekakav modus vivendi 
Post je objavljen 26.01.2012. u 23:48 sati.