Marketing
Golfikana;))
Pričali mi da naopako se rodija ja.-Kako naopako?- pitan.
Pa tako lipo,kaže jedna od tetaka mojih , a ima saan ih, ajmeee ,svukud i svagdi.....Blooožeeee, koliko ti duša želi, samo slabo nešto marile za mene.No, dakle, bejbisi se kao rađaju naglavački hop, a ja eto odma na noge poša i dočeka se , na obe,eee, pa da, nego šta.
Rekli mi i da je kiša brale padala toga dana kao nikad pri , a valjda i kao nikad posli tega.Ma, nešto mi se i nije izlazilo baš, pravija san probleme oko toga izlaska i to veeelike , ali barba- Grmlj neki imao nešto što kliještima zovu pa povuci – potegni za moje mile male srednjake prste i eto, dogodilo se meni nasilno moje rođenje mimo moje voje i još k tome pride , slomija mi majmun moje mile male kosti obaju mi prstića i tako i dan-danas ukrivljeni stoje, da me site onako, tek-tako da nisam želia , jednostavno nisam želia bit rođen toga dana,miseca i sata i tačka.Zapravo,ma nisan uopće želia na ovi svit.
Da me se pitalo, reka bi ja, vika,urla,neeeee, među zvizde želin, pa da jezdin, pa da jezdin.
Otada pa na ovamo i prestalo nije još, traje uvik isto, uvik moćno, ono dobro znano
:-Drž se, ne daj se,
čupaj, grizi,grebi....povuci,potegni...ma zaebi, umoran sam brate od sve tog naopakog!
Ostavljali me svukud i svakom,priplova Lipu našu , a i onu bivšu i poprijeko i uzduž, čoviče, poliglota postadoh, časna rič, a tek plovidbe i selidbe,sile i haribde, pa tek svekolika prevozna sredstva....ma nema pajdo moj, s kin i s čin se nisan plova,klata,drmusa....
-u tihin noćima dugin,
svi oni što nešto mi značili
otišli vlakom nebeskin
ranojutarnjin...
........da mi barenko pogled na ono lice što šapuće da sam junak iz doline
eh, kad bi mene moja majka zvala-Dođi sine!-
„Ostavljaaaan oca ostavljaaaan majku,ostavljaaan namilije sveeee,zbog one za kojom srce izdišeeeee...“
slušan pod prozorom svatovsku,grlenu, i opet isto mislin:
-A ja ?Eto i to naopako opet bilo,i otac i mati čergom podvodnom odjedriše..rano....ebemu prerano...al dobro sad,
a mene opet priko vala i udolina stalno nazad vraćala neka čudna Golfikana.
Ma, vrača me i nešto jače, nešto što se ne znan kako zove ...vratilo me ipak bliže iako ko po navici u tuđe dvore,al bliže početku putovanja kružnog,sada već dobrano južnog.
Čini mi se da san sada dalje nego ikada od svega željenog.A to svega, mislin da i jest i nije nešto bilo puno,malkicu,mrvicu samo, al neeemaaaa, a i zašto bi?Idu dani,idu godine,al nitko do mene,
ili ne znan il ne mogu ?!Bit će da je i ono prvo i ovo drugo,svi sve znaju, a opet nitko ništa ne zna.Samo lupetaju, a lupetam bogme i ja i to u svih šesnaest.
Ali dobro,valjda nisan odresta posve još, ili će prije biti da san samo malo naresta, a odrest kad ću, ne zna se....;))
Možda tome dilu posla pripomognu i ove moje beside ilitiga priče "Iz dubine",da....a bit će ih ,oooo,još i kako, samo sad triban otrkat pod maslinu i bacit jednu batudu...;))
Post je objavljen 24.09.2011. u 16:04 sati.