prije tjedan dana
manje
prije...
pet dana
ostala sam s njim(a)
on je pričao svašta
pričao je jako agresivne stvari
priče
koje bi kao trebale bit impresivne
i jesu zbog njegove ogromne neopisive karizme koja samo dok stoji tamo
i šuti
zauzme cijelu sobu kao žele
osjetiš ga
svi ga osjete
prisutstvo
i ja glupača
jako lako uberem
tuđe misli
jako lako preuzmem sve šta mi karizmatični ljudi pričaju
kad netko ima jak duh ga moj duh upije
i primi u sebe i pokušava išćeprkat iz njega nešto da uzme sebi
nešto da naučim i preuzmem i pokušavam nać neki smisao
u onome za što su drugi ljudi spoznali da ima smisla.
i tako sam preuzela i njegove priče
preuzela sam njegove misli i njegov stav
i iduće jutro sam bila tako ljuta i agresivna
iduće jutro sam bila on
i znala sam da jesam i osjećala sam ljutnju i živćanost
i odlučila sam otić na more da se riješim toga jer nisam mogla u zagrebu
bit
napila bi se i probala izbit to iz sebe ali bi tonula dublje i dublje i ne bi se mogla smiriti
i bilo mi je teško priznati sebi da to nisam ja
i da to nikad neću bit ja
jer se osjećaš jako dok si ljut
ali je toliko naporno.
i bilo mi je teško priznati da je on fakat
užasan
i da ne odobravam to ponašanje
i ne mogu čim dođem k sebi
čim shvatim svemir
shvatim da neće nigdje doć
i shvatim da nije nigdje.
i da ne kuži ništa.
i teško je jer ima toliko jak duh i tolko želiš bit kao on
tolko mu se želiš svidjet
i bit u njegovoj "milosti"
da apsolutno zaboraviš na sebe
i zaboraviš da on nije nešto
čemu treba težiti.
i teško se osjećam jer još uvijek sam, pet dana nakon, zaražena tom usranom ljutnjom i razbijam ju
nekako svaki trenutak si govorim daj se smiri glupačo
i fakat se nadam da će proć
i da on više nikad neće ostavit utjecaj na mene!
i upisat ću tai chi
Post je objavljen 20.09.2011. u 11:28 sati.