Marketing
PRIKO PUTA
Jučer sam se digla malo ranije. Dobro, ne baš rano ka Galeb. Otvorin ponistru i ništa se ne vidi.
Znala san!
Magla više nije ništa neobično za ove naše krajeve. Ali kako se tenutno ništa ne događa i Grad je utonuo u san, kako nema spektakularnih otkrića i magleni krajolik dobro dođe za razbit monotoniju.
Brzinski kuvan kavu, oblačim rebe, patike i uputim se put grada. Možda uspijem ulovit nešto drugo osim uobičajenih slika.
A ha… magleno ribarenje.
Tu i tamo netko prođe priko rive.
Proć ću kroz park.
Jedan galeb i jedan ribar.
I palme su u magli.
Sve u svemu ništa posebno.
Jedna kapljica.
I ogrlica.
Na putu do kuće nečeg sam se sitila. Spizu ostavljam na stolu, oblačim đilet i iden bacit pogled. Visinski.
Da vidimo šta se događa priko puta.
Zamagljeni škver.
Platforma.
I malo drugačiji pogled na Grad i Katedralu.
Post je objavljen 19.01.2011. u 08:23 sati.