Sva tuga je još nakupljena u mom srcu ..jer sam je skupljala u sebi da svima mogu pokazati da sam jaka da slučajno pred najdražim se neslomim...ali eto život je krenio dalje i jednostavno ta tuga je ostala u meni,nije izašla na vidjelo...ali iskreno dođe mi da vrištim ...samo da odem na neku osamu i završtim od boli...baš sam nesretna...u jako kratkom periodu moj život se izmjenio za 360 stupnjeva.... a ništa na dobro zapravo samo na gore...djeca spavaju, a najdražem je prvi radni dan..sama sam..i neznam što bi sa sobom pa uvjek lomim ovu svoju glavu pa razmišljam samo o najgorem...kako kaže najdraži ..imaš previše vremena za razmišljanje......a zapravo ja nemam vremena za ništa ..danas mi je pola dana otišlo na spremanje kuće (samo osnovno znači ništa veliko) i kuhanje...to fucking kuhanje...ali eto sarma je na stolu i bit će je još barem 3 dana..lukavo zar ne...eh da..što ću tek sad s tolikim vremenom ????
p.s. hvala vam svima od srca
Post je objavljen 11.11.2010. u 23:30 sati.