Bego ulazi u kuću i odmah se skida gol.
Žena: "Ne svlači se, doći će nam gosti."
Bego: "Misliš li da će otići ranije ako ih dočekam gol i pozovem na crnu misu?"
Žena: "Ne zafrkavaj se nego se oblači."
Bego: "Ne zajebajem se nego mislim ozbiljno. Za humor je potrebna inteligencija, a ja je nemam."
Žena: "Ti nisi normalan! Šta će ljudi misliti o nama?"
Bego: "Da šta će ljudi misliti o nama! A šta će misliti? Ono što i uvijek, sve najgore."
Žena: "Baš! To ti tako misliš jer sudiš po sebi."
Bego: "Ne mislim, nego znam. Koliko god se trudio da ugodiš ljudima, susjedima, rodbini, znancima... oni o tebi misle i govore sve najgore. Zašto se onda truditi?"
Žena: "Zbog pristojnosti."
Bego: "Je, ali kad napravim kakvu pizdariju onda točno znam o čemu pričaju, a kad sam pristojan onda nemam pojma šta okolo pričaju o meni i koja su mi sve sranja prišili."
Bego odmah izlazi van da ne gleda goste i naleti na Patka.
Patak: "E."
Bego: "E."
Patak: "Šta je, nećeš me pitat kako sam?"
Bego: "Ne zanima me."
Patak: "Evo me sad jedan pitao kako sam, a ja kažem nikad gore. Bilo je dana kad mi nije bilo dobro, ali baš sad mi je gore nego ikad."
Bego: "E."
Patak: "I čovik popizdija! Da vidi me kako sam debel i vidi se da imam i da šta je meni gore nego njemu, kao da samo ja nemam para i samo je meni loše."
Bego: "Očekivao je da ćeš se držati procedure i reći da ti je dobro. Onda je forma zadovoljena i svatko može na svoju stranu."
Patak: "Šta me pita kako sam ako ga ne zanima! Zamisli čovik dobije moždani udar, leži na aparatima, nema u njemu ni dva deca krvi, a ti ga posjetiš u bolnicu i pitaš kako je, a on ti odgovori grkljjjgnjj... na usta mu se napuhuje krvavi mjehur, ne može ti jadan ni mater jebat. A ti ga pitaš kako je i očekuješ da ti kaže da mu je dobro, a onda ti njemu ma nije ti to ništa, prebrodićeš ti to, bla bla, a u očima ti se vidi da misliš aj ča, ovaj je gotov... a taj jadnik ako dotad nije umro, odma umre od muke i tako ubiješ čovika ni kriva ni dužna jer ga pitaš kako je, a vidiš da je u kurcu."
Bego: "E."
Patak: "E."
Bego: "Znaš koga sam jučer sreo? Ludog Pjera."
Patak: "E."
Bego: "Neće se vraćati u Ameriku. Kaže da su oni u kurcu i da su zaostali."
Patak: "Zaostali?"
Bego: "Je, dvadeset godina su iza nas."
Patak: "Kako?"
Bego: "U njih je još dobro."
Patak: "E."
Ulazi Pjer: "Alo alkofili!"
Bego: "Tako je, alkofili. Mi nismo alkoholičari, samo volimo pit. Bravo Pjer!"
Patak: "Ma baš smo te spominjali."
Pjer: "Nadam se ne po dobru."
Bego: "Ni slučajno! Ponešto dobro se kaže samo o mrtvima i to imeđu dva trača."
Patak: "Ne valja o ljudima govoriti dobro, onda se umisle i dignu nos."
Bego: "I odu u pakao. Taština je najteži smrtni grijeh."
Patak: "Tako je. Ako nekome želiš dobro, govori o njemu sve najgore."
Bego: "Onda Pjer, kad ćeš nas vodit malo na škoj?"
Pjer: "Ne mogu, nemate uputnice."
Bego: "Ja imam za snimit kičmu."
Patak: "Ne valja, treba ti ona za psihijatra."
Bego: "Nema problema, tu će mi svaki pametan doktor bez razmišljanja dat."
Patak: "Ima li tamo kod tebe itko normalan?"
Pjer: "Aha. Ima jedan, pa ga svi zajebajemo."
Patak: "Šta ćemo pit?"
Pjer: "Ja ću dva u tri."
Bego: "Tri u jedan, jedan u tri."
Patak: "Ma kakva je to bevanda?"
Bego: "Nije bevanda nego recept za Sveto Trojstvo."
Pjer: "A šta je onda u dva?"
Patak: "Irski rock sastav. Zovu se tako jer sviraju samo u dva."
Bego: "U dva čovjeka ili u dva sata?"
Patak: "Ne znam."
Bego: "Onda dobro. Ionako me ne zanima."
Pjer: "Ma kakva je ovo muzika u kafiću?"
Patak: "Tup-c-tup-c-tup-c... je li to ono u dva?"
Bego: "Mene podsjeća na srpsko kolo. Es-tam-es-tam-es-tam..."
Pjer: "Hm, meni se prije čini da je to slovenska polka. Um-pa-um-pa-um-pa..."
Konobarica: "Ma glupani jedni, to vam je techno."
Patak: "A je li? To je znači taj techno. A ja mislio da je foxtrot."
Pjer: "A šta ćemo sad pit?"
Bego: "Ovisi koliko imamo love."
Patak: "Jebate šta je život zajeban, stalno neke dileme."
Bego: "A onda ništa, vi pijte a ja moram doma. Dolaze nam neke prijateljice u goste."
Patak: "Ma jebeš goste!"
Bego: "E pa ne mogu, cure su pristojne i pobožne."
Pjer: "Šta je to pobožan?"
Bego: "To je kad vjeruješ u po Boga."
Pjer: "Aha. Onda su planinari političari. Veru se po litici."
Patak: "A popovi su... hm, šta su oni?"
Pjer: "Jebači."
Patak: "Ma znam to, nego pola od čega ili po čemu oni nešto?"
Pjer: "Oni popiju."
Patak: "A tako."
Bego: "Dobro ljudi, vi pričajte a ja idem."
Patak: "Zašto?"
Bego: "Ne dođem li doma, popit će mi žena mozak."
Pjer: "Jadna, ostat će žedna."
(nastavit će se)
Post je objavljen 11.11.2010. u 16:49 sati.