Bego ulazi u kuću i odmah se skida gol. Žena: "Ne svlači se, doći će nam gosti." Bego: "Misliš li da će otići ranije ako ih dočekam gol i pozovem na crnu misu?" Žena: "Ne zafrkavaj se nego se oblači." Bego: "Ne zajebajem se nego mislim ozbiljno. Za humor je potrebna inteligencija, a ja je nemam." Žena: "Ti nisi normalan! Šta će ljudi misliti o nama?" Bego: "Da šta će ljudi misliti o nama! A šta će misliti? Ono što i uvijek, sve najgore." Žena: "Baš! To ti tako misliš jer sudiš po sebi." Bego: "Ne mislim, nego znam. Koliko god se trudio da ugodiš ljudima, susjedima, rodbini, znancima... oni o tebi misle i govore sve najgore. Zašto se onda truditi?" Žena: "Zbog pristojnosti." Bego: "Je, ali kad napravim kakvu pizdariju onda točno znam o čemu pričaju, a kad sam pristojan onda nemam pojma šta okolo pričaju o meni i koja su mi sve sranja prišili." Bego odmah izlazi van da ne gleda goste i naleti na Patka. Patak: "E." Bego: "E." Patak: "Šta je, nećeš me pitat kako sam?" Bego: "Ne zanima me." Patak: "Evo me sad jedan pitao kako sam, a ja kažem nikad gore. Bilo je dana kad mi nije bilo dobro, ali baš sad mi je gore nego ikad." Bego: "E." Patak: "I čovik popizdija! Da vidi me kako sam debel i vidi se da imam i da šta je meni gore nego njemu, kao da samo ja nemam para i samo je meni loše." Bego: "Očekivao je da ćeš se držati procedure i reći da ti je dobro. Onda je forma zadovoljena i svatko može na svoju stranu." Patak: "Šta me pita kako sam ako ga ne zanima! Zamisli čovik dobije moždani udar, leži na aparatima, nema u njemu ni dva deca krvi, a ti ga posjetiš u bolnicu i pitaš kako je, a on ti odgovori grkljjjgnjj... na usta mu se napuhuje krvavi mjehur, ne može ti jadan ni mater jebat. A ti ga pitaš kako je i očekuješ da ti kaže da mu je dobro, a onda ti njemu ma nije ti to ništa, prebrodićeš ti to, bla bla, a u očima ti se vidi da misliš aj ča, ovaj je gotov... a taj jadnik ako dotad nije umro, odma umre od muke i tako ubiješ čovika ni kriva ni dužna jer ga pitaš kako je, a vidiš da je u kurcu." Bego: "E." Patak: "E." Bego: "Znaš koga sam jučer sreo? Ludog Pjera." Patak: "E." Bego: "Neće se vraćati u Ameriku. Kaže da su oni u kurcu i da su zaostali." Patak: "Zaostali?" Bego: "Je, dvadeset godina su iza nas." Patak: "Kako?" Bego: "U njih je još dobro." Patak: "E." Ulazi Pjer: "Alo alkofili!" Bego: "Tako je, alkofili. Mi nismo alkoholičari, samo volimo pit. Bravo Pjer!" Patak: "Ma baš smo te spominjali." Pjer: "Nadam se ne po dobru." Bego: "Ni slučajno! Ponešto dobro se kaže samo o mrtvima i to imeđu dva trača." Patak: "Ne valja o ljudima govoriti dobro, onda se umisle i dignu nos." Bego: "I odu u pakao. Taština je najteži smrtni grijeh." Patak: "Tako je. Ako nekome želiš dobro, govori o njemu sve najgore." Bego: "Onda Pjer, kad ćeš nas vodit malo na škoj?" Pjer: "Ne mogu, nemate uputnice." Bego: "Ja imam za snimit kičmu." Patak: "Ne valja, treba ti ona za psihijatra." Bego: "Nema problema, tu će mi svaki pametan doktor bez razmišljanja dat." Patak: "Ima li tamo kod tebe itko normalan?" Pjer: "Aha. Ima jedan, pa ga svi zajebajemo." Patak: "Šta ćemo pit?" Pjer: "Ja ću dva u tri." Bego: "Tri u jedan, jedan u tri." Patak: "Ma kakva je to bevanda?" Bego: "Nije bevanda nego recept za Sveto Trojstvo." Pjer: "A šta je onda u dva?" Patak: "Irski rock sastav. Zovu se tako jer sviraju samo u dva." Bego: "U dva čovjeka ili u dva sata?" Patak: "Ne znam." Bego: "Onda dobro. Ionako me ne zanima." Pjer: "Ma kakva je ovo muzika u kafiću?" Patak: "Tup-c-tup-c-tup-c... je li to ono u dva?" Bego: "Mene podsjeća na srpsko kolo. Es-tam-es-tam-es-tam..." Pjer: "Hm, meni se prije čini da je to slovenska polka. Um-pa-um-pa-um-pa..." Konobarica: "Ma glupani jedni, to vam je techno." Patak: "A je li? To je znači taj techno. A ja mislio da je foxtrot." Pjer: "A šta ćemo sad pit?" Bego: "Ovisi koliko imamo love." Patak: "Jebate šta je život zajeban, stalno neke dileme." Bego: "A onda ništa, vi pijte a ja moram doma. Dolaze nam neke prijateljice u goste." Patak: "Ma jebeš goste!" Bego: "E pa ne mogu, cure su pristojne i pobožne." Pjer: "Šta je to pobožan?" Bego: "To je kad vjeruješ u po Boga." Pjer: "Aha. Onda su planinari političari. Veru se po litici." Patak: "A popovi su... hm, šta su oni?" Pjer: "Jebači." Patak: "Ma znam to, nego pola od čega ili po čemu oni nešto?" Pjer: "Oni popiju." Patak: "A tako." Bego: "Dobro ljudi, vi pričajte a ja idem." Patak: "Zašto?" Bego: "Ne dođem li doma, popit će mi žena mozak." Pjer: "Jadna, ostat će žedna." (nastavit će se) |