Marketing
OBLAČNI ĐIR PO........
Budimo se ujutro malo ranije. Kuha s ranojutarnja kava, ubacim u boršu takujin, aparatiće, mobitel i očale za sunce. Nema veze šta je bezvezno oblačno. S ovim vrimenom nikad se ne zna.
S malim divom koji nas je u zadnje vrime počeja globit po takujinu, uputimo se malom cestom priko Zagore.
Na radiju nešto svira, nebo je prijeteče oblačno. Pogled mi luta livo, desno. Sa strane, uz ograde, kao da je prostrta koltrina u žutim, narančastim i crvenim kolurama.
U Prgometu skretanje na autoput i pomalo put Zadra.
Nebo je i dalje oblačno. Pa kišno, pa se izlije ka iz kabla.
Spuštamo se Kalmetinom i vrlo brzo smo u Zadru. Parkiramo na Bedemu i ja se uputim u šetnju.
Pogled s Bedema.
Laganom šetnjom kraj Arsenala i Tri bunara do Rive.
Sunce se naoblačilo.
Prekrile su ga sjene.
Kraj Sunca privezan Marko Polo.
Orgulje sviraju tužnu pismu.
Bez obzira na vrime, ribarit se mora.
I stranaca još uvik ima.
Opet me gleda jedan galeb.
Ovaj se baš lipo maskira.
Još jedan oblačan pogled na Donata.
I Stup srama.
I usput slušam objašnjenje. Priča tako jedan čovik svome prijatelju: Kad bi uvatili lupeža onda bi ga obisili za ovaj stup da ga svi vide.
- E moj šjor…. Koliko bi danas ovakvi stupi tribalo? - dodam ja.
- Odavde do Zagreba bilo bi malo!- dobijem odgovor.
U šetnji me omela jako bolna noga, pa puževim korakom prolazim priko Kalelarge do Pet bunara.
Kroz park povirim na Fošu.
Prolazim kroz Vrata i priko rive dolazim do Foruma.
Još jedan pogled.
I pomalo put Trogira.
Post je objavljen 09.11.2010. u 10:21 sati.