Pregled posta

na zdravlje :P

Ne kužim...

Danima već kašljem, kišem, peru me sinusi..i, bio sam siguran da ću se preko vikenda jače oporaviti, jer, prošla je i faza u kojoj sam ostao bez glasa (koji je mir taj dan bio na poslu), kao manje sam sa sinusima imao problema... kad, ujutro... ustanem ja, spremam se za posao – a sve nešto mi ne da krenuti brže – kašalj koji me dovodio do gušenja, malaksalost... ne kužim... pa trebalo mi je biti bolje! Dva dana nisam izlazio, pio po naputku čajeve, vitamine, a čak...čak sam i koju žlicu meda ponjupao.....




I, konačno, spremim se do kraja, uzimam smeće, otvaram vrata... a ono napadaj za vola ubit a di neš ovakvog mlakonju ko što sam ja? Stajao sam u hodniku dobrih desetak minuta, naslonjen na zid, dok nisam malo došao sebi (jelte...kad već ne mogu tebi ) , uzeo fon, nazvao šefiku...i jedva, jedva joj rekao – «možda kasnije»... napadaj je opet počeo... išao sam, bez razmišljanja nazvati dokicu – nemam pojma kad moja radi (ne mogu nikako zapamtiti to – parno, neparno – uvijek me podsjeti na onu vožnju par, nepar) ali, svejedno...u mom kraju, svi me znaju ( zapjevam ja i okrenem brojček) ... javi se sestra – naravno... do dokice nisam ni stigao – kaže gužva je ako nije frka nemojte ni dolaziti, pa dajte se čujte! I sad gledam, ne čujem ni nju a kamoli sebe..ali, kaj da delam? Za promjenu, odležite barem jedan dan...ali odležite – to što ste doma ne znači i da ležite! Hm, pa zakaj ona tak viče – čul sam to dobro ( bolje da nisam).. naravno, pitala me jel kojim slučajem imam temperaturu – jer to bi događaj..a skoro desetljeća, pa da zapiše... imam, imam sestro 36,3 .. strašno se osjećam.. vidim, vidim da se i vi smijete..ali, ja sam hladnokrvna životinja i sve preko 36 je grozno za mene... no, dobro, skinuo sam se – jer eto, neću prošetati do njih – a dan stvoren za šetnju – kiša, bljakasto vrijeme, tmurno...- obukao u trenirku, skuhao po redu – čaj i kavicu... i... malo za komp – e pa sad.. nisam, nisam mogao odmah leć jer me kašalj toliko mučio da sam morao prvo, nježno, njega ununati..i jesam – pojeo sam pola teglice meda – ljudi – pa ja ne volim med!? Ali, bratić mi je donio svoj – ma nije što je njegov ( jer, ja i dalje ne volim med) ali, valjda ima nešto u prirodi, planinama pa i u tim radilicama koje su ga radile... med je.. a jestiv .. no, moram priznati, svaka žličica koja je klizila kroz grlo kao da je bila melem i na glasnice i na mandule... osjećao sam da jačam - a najbolje da i ne bi od toliko kalorija...




Nakon oko dva sata, oko dvije litre čajeka, pol teglice meda, nekoliko kila mandarina ( ne, nije da si brojim ) malo se stanje smirilo – u međuvremenu sam pokuckao sve (nemreš bilivit – sve?) režije, kliknuo i izvrši...i, malo prilegao.....
Probudio sam se mokar ko da sam iz kade izašao – sad bi moja majka rekla «to ti je zloćestoča izašla van» ajde... znači ... znači sad sam bolji? Krenuo sam prema kuhinji.. ta vrijeme gableca je odavno prošlo – ali, ni sim ni tam ( moja bi majka sada slikovito rekla...ni vrit ni mimo )... nisam gladan... opet malo meda, čajeka...i u krpice (bez zelja, molim)... i, naravno, u međuvremenu sam prozračio sobu, razbacao posteljinu, promijenio.... ma vidi ga na, em ovakav, em moram delati... opet mašina veša..aaaa ko bu to peglal??' metri se slažu u zrak a ja nikako da uhvatim korak..pih...
Zalego sam, okrenuo CMC i ubrzo je bila predivna Tošina pjesma koja me odvela u još jedan, predivan, san.....
I tako, cijeli dan sanjarim, izbacujem zloću iz sebe, liječim se... valjda bum se do sutra oporavil? Ko zna....
Aaapcihaaaa .... bem mi zdravlje ......( ima i jedna narodna... hihi)

Ah... nisam već dugo spomenuo osmijeh ;) danas, ujutro... br 1650 , popodne 1649 - ali, stalno se tu negdje vrtim dobro je , nema euforije ali ni ne ronim previše – što će reć... stabilan sam ( e, baš jesam.. ali, jako se trudim...jako)


Post je objavljen 18.10.2010. u 21:00 sati.