Pod naslovom Specizam, Zoran Čiča, etnolog i istoričar iz Zagreba, čitaocima / Novog Plamena/ predstavlja istoimeni pojam čiji je autor američka spisateljica Džoan Danejer, a koji predstavlja „propust da se, s obzirom na pripadnost vrsti ili karakteristike tipične za neku vrstu, bilo kojem svesnom biću prida jednak obzir i poštovanje“. Jednostavnije rečeno, specizam je diskriminacija po osnovu vrste. On nastaje izdizanjem sopstvenih specifičnosti po osnovu pripadnosti jednoj vrsti na nivo ideologije, ili načela. „Položaj u kojem se u većini današnjih društava nalaze ne-ljudske životinje izraz je specifičnog stava da su ljudi superiorna vrsta kojoj pripada povlašćeni status u odnosu na sve ostale životinjske vrste. Otuda proizlazi i praksa da se na ne-ljude gleda samo u svetlu njihove iskoristivosti za ljudske svrhe - oni su savremeno roblje ljudskog društva. Ne-ljude se nevine zatvara. Ne-ljude je dopušteno prisilno razmnožavati i uzgajati. Ne-ljude se sme nekažnjeno ubijati (osim kad predstavljaju nečije vlasništvo pa se time ljudima nanosi materijalna ili emocionalna šteta). Ne-ljude je dopušteno loviti. Ne-ljude se sme uprezati u težak rad, ne-ljude se sme mučiti, ili injektirati bakterijama i virusima da bi se zadovoljila ljudska radoznalost. I to sve na milijardama napaćenih mislećih i osećajnih individua. Bez specijalnog stava da je sve ovo dopušteno samo zato što je reč o pripadnicima drugih vrsta to ne bi bilo moguće. Ovakav stav i praksu prate i zakoni koji samo naizgled, formalno, iskazuju nameru da zaštite ne-ljude od ljudskog zlostavljanja, dok je u praksi njihovo ubijanje dopušteno.
Kao i svaki izam koji iskazuje zadrtost, i specizam proizlazi iz skučenog, neintegralnog pogleda na svet te kao takav ne uviđa suptilne poveznice fine tapiserije života i prirode. On stoga stvara praksu koja naposletku ugrožava i sam opstanak ljudske vrste i uravnotežene životne sredine. Odustajanje od specističkog pogleda na svet ne predstavlja samo čin benevolentnog iskazivanja brige prema ne-ljudskim životinjama, već ukazuje na moralnu zrelost stava koji spoznaje neprocenjivu važnost celovitog pristupa življenju i preuzima vlastitu odgovornost za dobrobit trenutno utamničenih ne-ljudi, za sebe i vlastito zdravlje, za boljitak društva u kojem živimo te za planetarni eko sistem koji delimo sa svim ostalim vrstama na Zemlji“.
Ako je o jednakosti reč, čemu i teži levica, onda u tome treba biti dosledan. Jer, u čemu je razlika između specizma i nacizma...
Post je objavljen 13.09.2010. u 19:44 sati.