Jesen se približava neumitno - unoseći zebnju u najintimnije nade, donoseći nadu u ono što već dugo izaziva zebnju.
Moći čitati Paula Verlainea na francuskom smatram osobnom privilegijom, s jedne strane zaslužene vlastitim naporom, a, s druge, školskim sustavom koji je omogućavao svoj djeci izobrazbu u skladu s njihovim željama i spremnošću za učenjem.
Spadam u generaciju koja je, zahvaljujući takvom školskom programu, Vladimira Nazora gotovo isključivo vezala uz Velog Jožu i Medvjeda Brundu. A bio je tako dobar pjesnik!
Njegov prijevod Verlaineove „Jesenje pjesme“ je malo remek-djelo koji zaista nimalo ne zaostaje za originalom, dapače.
Chanson d'automne
Les sanglots longs
Des violons
De l'automne
Blessent mon coeur
D'une langueur
Monotone.
Tout suffocant
Et blęme, quand
Sonne l'heure,
Je me souviens
Des jours anciens
Et je pleure.
Et je m'en vais
Au vent mauvais
Qui m'emporte
Deça, dela,
Pareil a la
Feuille morte.
Jesenja pjesma
Plača pune
Bruje strune
Jesenje;
Mene tuge
Tište duge,
Čemerne.
Kad je mukla
Ura tukla
Gušeć sve,
Plač me prenu,
I spomenuh
Prošle dne.
Lutam samo;
jer me zao
Vjetra ćuh
Amo, tamo
Nosi kao
List već suh.
"Jesenja pjesma" je mali intermezzo u odnosu na naše teške političke, gospodarske i svake druge prilike. Sljedeći put pokušat ću numerološki vidjeti je li Željko Kerum političar za Novo doba.
Post je objavljen 27.08.2010. u 15:58 sati.