Ponekad pomislim;
Ptica sam,
a ponekad sam pas.
Stubokom mijenjam formu,
ponašanje
i glas.
Kupim mrvice
s pruženog dlana,
pjevušim slavuja poj,
a onda poletim
put plavih visina
i osjećam se potpuno svoj.
Okom sokola promatram,
pazim,
ne bih li pronašao plijen,
a onda
kada se dogodi ulov;
Potpuno sam njen.
Veselo mašem repom
kada mi netko pokloni kost,
sakrijem ju u pijesak
ili možda pod srušeni most.
Zarežim pakosno,
zalajem na sav glas!
Ponekad pomislim;
Ptica sam,
a ponekad sam pas!
Zorislav Vidaković
Post je objavljen 11.03.2010. u 16:35 sati.