Puko sam ko kokica. Još jedna dozlaboga dosadna nedjelja dovela krizu dvadesetih godina na vrhunac. Tipične neću-valjda-tak-do-kraja-života pizdarije... "u ovom gradu nema više ništa za mene" i ta sranja.
Za pol sata krećem od doma, idem do banke dignut sve pare kaj mogu i - sajonara! Idem. Imam di spavat u Grazu, Stuttgartu, Parizu, pa čak možda i u Maastrichtu (ili Aachenu? tak nekaj, mislim da je s dva A). U Londonu bi se isto mogao uguzit.
Ne znam do kud ću dogurat.
U firmu se nisam javio. Otkaz dobiš ak se 3 dana ne pojaviš na poslu bez objašnjenja. Tak da imam lufta do srijede.
Možda se predomislim, možda spiskam do tad sve pare i pokunjeno se vratim moleći za oprost.
Staroj sam sinoć priopćio vijest. Poludila. Nemre sebi doć. Jedino mi zbog nje žao. Al kaj sad.
Niš. Javim vam se iz Graza.
Post je objavljen 14.09.2009. u 09:49 sati.