Marketing
NIŠTA POSEBNO.... SAMO ŠETNJA
Kad prilipi, sunčani dani iznenada postanu nikakvi, bezlični i dosadni
Kad noći postanu duge, izmišane
Kad riči stoje, postanu teške, olovne i neće vanka, na ekran
Kad ništa od ruke neide
Vrime je za........
Ugasit računalo,
Odmor,
Šatnju.
Volim prošetat sama. Da me ništa ne smeta. Iako to izaziva čudnovate poglede. Upitne.
Malo pustit misli, pročistit.
Izbacit sve nepotrebno. Sve šta opterečuje.
Ne mislit ni na šta, samo hodat, gledat, slušat.
Šetnja kroz grad ne dolazi u obzir. Već je pregužvasto, a trenutno mi to ne odgovara. Neke velike mogućnosti za šetnju po prirodi i nemamo. Šetnica do Pantana je još uvik u fazi obečanja, predizbornih, naravno. Ali neću sad o tome. Ne želim kvarit slike i riči sa politikom.
Dugo nisam nanoge bila do tamo. Cupkam pomalo, s noge na nogu. Iz vidokruga izbacujem bagere, smeće i brda zemlje. Danas to ne želim gledat.
Gledam samo more.
Uživam u suncu.
Pantan. Naša mala močvara. Već sam nekoliko puta pisala pa se neću ponavljat.
Samo ćemo malo uživat u tišini. Miru.
Sist ispod brnistre.
Brnistra mi uvik izvuče osmijeh na lice.
Njen miris, poseban, ugodan.
Prošetat po žalu.
Skupit neke pogubljene, slomljene komadiće.
Napunit oči lipotom, uši pjevom ptica.
Zaboravit na grube stvari.
Baš mi je dobro doša ovi đir. Mogla bi ja ovo malo češće počet činit.
Post je objavljen 15.05.2009. u 08:06 sati.