Iskrao se nisam iz tvojih snova,
nit` tiho il glasno rekao zbogom!
Možda u snovima nema glasova
i lica što pronašla si pod dugom,
al tu sam; nerazumljiv poput slova,
i zauvijek obilježen žigom
crvenih čežnji da lutam iznova
tamo gdje ti ne možeš kročit` nogom.
Prostranstvo beskonačnosti je moje
to plavetnilo spokojnih daljina
tu sam i slušam otkucaje tvoje.
Nek` ne umire u tebi istina
jer sve su tvoje nevidljive boje
zov kojim me zove tvoja nutrina.
....................................................................
Post je objavljen 04.05.2009. u 23:13 sati.