Marketing
Naslonjeno na tvoju misao
tako. evo i ja pišem post. večina vas onak misli da sam ja depresivna osoba. vidite to najčešće iz mojih postova. depresija me uvijek fascinirala. oduvjek pokušavam nači neke odg., npr kako izači iz nje a da ne okrzneš rub.
da. bili na viroexpu, davno. sa razredom. nikad nisam toliko gumenih bombona pojela =) onak. nikad mi nije ni muka bila od toliko bombona.. hah.. paljar i kirin bježali od nas cura a mi onak za njima. i meni dopizdilo, stalno u krug. i ja onak prečacem i vidim ja njih dvojicu. onak, kirin se drži za paljara i naviruju se na jednom čošku i gledaju jesmo tamo. i ja onak sa leđa, uhvatim kirina za ruku i kažem onak tiho: bu. i kirin okrene glavu i kad me vidio, počeo vrištat, a paljar se uplašio njega i okrenuo se i počeo vrištat. i onak.. totalno su se osramotili.
idem dat omeragički balon, a ona kaže: neču, ukraden je, vidjela sam kad si uzela. a ja onak mislim si: a za šta molim te stoje tamo ak se nesmiju uzet.
da.. prva sam iz kemije. sretna sam. totalno super. puno mi to znači. kemija je zapravo predmet po mojoj mjeri. samo zaključi! ništa nemoraš učit.dobit cu sumrak (knjigu), film vec imam =). nepržim nikome, da se zna xD
sve me zivcira...
ona. oni (on i ona), zapravo... najgori odgovor na neko pitanje je: nisi pitala. onak... stvarno. da se nisi usudila komentirat jer sam pitala a nitko mi nije reko.tj, rekli ste, al krivo. al oke.. pogriješila sam. nisam ti trebala sve u facu nego sam trebala ostalima pričat, a od tebe skrivat. al vidiš, tad bi bila ko ti. a to mi stvaro nije cilj. ugl, neznam sta više pisat. nije mi ni do čega. sam bi bila na kompu i kad ga upalim nemam šta radit. buraz neče namjestit nfs, kaže da nezna na multiplayer, a ja znam da zna, al oke. trebat će i njemu pomoč pa ću ja reč da neznam. pa nek si misli malo.
najsmješnija stvar ovih dana definitivno je: izet u lud zbunjen normalan: u mene je penzija ko u žene menstruacija. traje mi 4, 5 dana, a poslije me moš jebat =) ahaha.
bila sam u zagrebu za koljena. pitam doktora šta da radim kad me bole, a on kaže: šetaj. mislim onak, ustat se nemogu a di ču šetat. moram nosit ortopedske uloške. nesmatram to kao neki problem.
eto ljudeki, nz šta da vam još pišem. idem. nemojte mi bit tužni i uvijek kažite što mislite. uvijek. puno puta to košta, al je bolje da te košta 2 tjedna nego da te košta cijeli život. idem. puno vas voljam, sve. novi post očekujte za nekih tjedan dana. pusica svima.
Post je objavljen 06.02.2009. u 18:58 sati.