Marketing
ZAVIDAVANJE
Ovo je Sridnji donija s puta luster za sobu Maloga princa, nek odma zna od čega se živi i šta se u kući voli.
Luster me sitija kako smo radili jednodnevne izlete za turiste.
Po hotelima, od Mirana u Pirovcu do Medene u Trogiru, prodavali smo izlet avionon u Dubrovnik.
Uvik je bilo sve prodano, svaki turist šta dođe 8 dana u sridnju Dalmaciju tija bi povirit u slavni Dubrovnik.
Skupili bi ih autobusima, finin, udobnin Setrama i na Resniku ukrcali u avion.
Ti avioni su bili Tupoljevi, malo grublji, neudobniji od aviona na koje su zapadnjaci navikli.
Ka organizator išla san skoro na svaki izlet, ne toliko radi Dubrovnika koliko radi leta nad obalon, nema ničeg na svitu šta je lipše od toga.
Vozači autobusa mogli su umisto cili dan čekat na Resniku ić s nama, uvik ima mista za 1-2 čovika.
Imali smo jednog koji je umira od straha čin bi se približija aerodromu i umira od želje da vidi Dubrovnik, nikad nije bija.
Drž, ne daj, nekako smo ga nagovorili uć u avion, tad smo mi organizatori ulazili di nas je volja, ne obavezno priko rentgena ka obični putnici.
Turisti već sidu na svojin mistima, vezali se, a naš vozač sta na srid prolaza, vadi iz đepa kacavidu ( šrafciger ) i počne zavidavat sidalo, lupka po prozoru, pretincima za ručnu prtljagu, vadi čekić, klišta...
Nasta muk, svi ga blido gledaju, on još bliđi radi li, radi.
Osoblje aviona i mi molili ga da se umiri i sidne, nek ne plaši svit, on održa govor kako ni svoj autobus ne pomakne dok se ne uvjeri da je sve ok.
Poletili smo s malin kašnjenjen, sritno stigli i krenili na posal, triba razgledat grad, popet se na Srđ, ručat, dan proleti.
Turisti su nan bili krasni, ni jedan se nije zagubija, osta na Srđu il ko zna di, slušali su vodiče ka mala dica.
Onda smo shvatili, triba ih pripast prije leta pa će cili dan bit dobri, a vodiči i vozači će na kraju dobit manče ( tringelta ) ka u priči.
Od tada san na svaki jednodnevni avionski izlet nosila kacavidu i klišta i malo zavidavala prije polijetanja.
Post je objavljen 05.11.2008. u 10:05 sati.