Marketing
UBITI VRIME
Danima ne radin ništa, nije mi ni do čega, ne mogu se skoncentrirati, vrime mi uglavnom prolazi sporo, u buljenju u prazno.
Jutros me Moj razveselija, donija zadatak.
Kupija na pazaru 5 kili mladog ljuštenog fažola.
Skupo platija, al...
U krizama me kuvanje onog šta volin okupira, odmara, ubije vrime, spasi.
Oboje obožavamo mladi ljušteni fažol, skuvan i začinjen s malo soli i vrhnjen, pokupili tu ljubav za studentskih dana u Zagrebu.
Čak san i svog ćaću, fetivog Dalmoša kojem rič vrhnje, osin za šlag, ne spada apsolutno nigdi, naučila obožavat ovu spizu.
Hehe, za tartar biftek, a zavolija ga je, tvrdila san da je to fina domaća pašteta sve dok me nije uvatija kako stružen lombul a oko mene miljun začina pa skužija.
Kad me onda nije ubija neće nikad, urla je da san kanibalka i da san tila od njega napravit čudovište šta se hrani sirovin meson.
Za ovo san mu najprije govorila da je to fažol zgusnut s brašnon, a tek kad se skroz zaljubija priznala vrhnje.
Dugo nije moga virovat da se nešto slanog, konkretnog može skuvat s tin žabarskin kakicama i još da on to obožava.
Skuvala svih 5 kili, 4,5 kila bez vrhnja zamrzla, u po kila stavila 2,5 deca vrhnja za kuvanje, prokuvala još 5 minuta, podilila na dva dila pa smo se Moj i ja bacili na uživanciju.
Ne uživamo ove dane u spizi, skoro da i ne kuvamo, ne da nan se, ovo je bilo iznimno.
Triba nekako priživit još 5-6 dana dok maleni ne otputuje, onda 11-15 dana dok bude tamo.
Blažen će bit dan kad dođe kući.
Post je objavljen 14.09.2008. u 00:05 sati.